Светом архијерејском Литургијом, славском литијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, данас је у Барама Радовића у Доњој Морачи прослављена храмовска слава Цркве Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског. Богослужио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством, уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.
У току Литургије, Свету тајну крштења примила је слуђшкиња Божја Ирина.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да Христос Господ једини обнавља људску душу и људску историју.
„Све остало, оно се и рађа и обнавља, и труне и распада се и умире. Једино Христос, и оно што је у Христа обучено, оно остаје вјечно и непролазно. Оно прима у себе Оца и Сина и Духа Светога“, казао је он.
Нагласио је да је наше вријеме – антихристовско вријеме.
„Знали смо да је антихристовско вријеме било оно послије крвавих револуција, крвавих братоубилаштава започетих у Совјетском Савезу. Започето је убиством царске породице, цара Николаја и царице Александре и њихове свете Божје дјеце. Тада је почело богоубиство и братоубиство. Милиони људи, кажу чак до седамдесет милиона људских живота је коштала совјетска револуција – све у име човјека. А у ствари – против Бога, а онда и против човјека. Кроз оцеубиство, убиство Небескога Оца, онда се родило и братоубиство, оцеубиство земаљско“, казао је Владика.
Нагласио је да је најгоре то што се и данас покушава да се на том оцеубиству и братоубиству сагради историја људи и народа.
„То се покушава и овдје код нас. Европа, која је некада била хришћанска Европа, Христова Европа, она је све мање Христова и хришћанска, све више је богоборачка. Зато је и братоубилачка. То свједоче и бомбе које су и нас бомбардовале“, објаснио је он.
Рекао је да је Црква Божија и данас на распећу.
„А онај ко је са Христом на распећу и са њим се сараспиње, он и васкрсава са њим. Зато је Црква Божија, гоњена и прогоњена од прадревних времена, распињана, увијек васкрсавала и данас васкрсава. Свједок тога васкрсења јесте и овај храм и ово наше сабрање овдје. Свједок тога васкрсења је и ово крштење наше Ирине и све друге дјеце која се крштавају, прилазе Христу Богу и облаче се у њега“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да је свједок тога васкрсења и обнова Цркве широм Русије.
„Ево, у онај дан кад је било убиство царске породице, а то је 17. јули, 250 000 православних је било у Јекатеринбургу у оном Храму на крви, како се данас назива. А тај храм је подигнут ондје гдје је била кућа у којој је заклана царска породица. 250 000 на челу са најугледнијим људима Русије, на челу са Патријархом руским Кирилом. Двадесет километара су вршили Литију 17. јула, од Јекатеринбурга до Гањине јаме, гдје су безбожници самљели њихове земне остатке и спалили их да не би ни трага остало. Али, не може оно што је Божје, што је Богом закрштено, што је светињом испуњено, не може нестати и бити уништено“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је посебно истакао да се Црква Божија данас раширила широм васељене.
„Нема кутка на земљином шару гдје се данас не служи ова Света Литургија. Зато ја понекад кажем да ми је мала ова авнојевска филџан Црна Гора. Зато сам проширио мисију Цркве на Латинску Америку. Ево га, ту је наш чтец Ричард, он је из Парагваја. Ако Бог да, тамо ће он највјероватније основати један манастир, који ће посветити Светом Петру Цетињском“, казао је Митрополит Амфилохије и најавио устоличење Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), које ће бити 2. септембра.
„Идем тамо да га устоличим и да преузме ту мисију крштавања, јер су већ и тамо, нажалост, раскрштени људи. Сад многи примају православље преко наше епархије и других епархија Православне цркве – и цариградске и антиохијске и московске“, казао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је свим потомцима Богића Морачанина честитао славу и благословио музеј потомака Богића Морачанина – задужбину покојног Ђурађа Михаиловог Радовића.
На крају данашњег сабрања у Барама Радовића приређена је за све сабране богата славска трпеза хришћанске љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учестовали пјесници, гуслари и етно појци.
