Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, у четвртак, 27. септембра 2018. године, у храму Воздвижења Часног Крста у новосадском Окружном затвору, свету Литургију је служио протопрезвитер Владан Симић. Присуствовали су протопрезвитер Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, протонамесник Ненад Стојшић, парох при храму на Телепу и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник.
Честитајући велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, прота Владан, секретар владике Иринеја, говорио је о Божјој икони у сваком човеку и о потреби пресаздавања сваког од нас. Ова сцена коју смо чули у Јеванђељу, где Христос стоји распет између два разбојника - један са леве а други са десне стране, на неки начин подсећа на свакодневно одигравање духовне борбе у нама самима. Свако од нас је то у животу макар једном осетио, а врло често то осећамо свакога дана, да је онај део наше душе и нашега бића који понекада вуче на ону лошу страну, у непрестаној борби са другим делом нашег бића који нас призива на добро и који представља глас Божји у нама, представља нашу савест. Једини начин да у нама победи глас Божји, да победи наша савест над нашим слабостима и нашом склоношћу ка греху, јесте да се чврсто држимо Крста Христовог, навео је отац Владан.
Такође, секретар Епископа бачког је истакао да је покајање предуслов за такав подвиг прихватања Крста Христовог. Ми, данас овде сабрани, представљамо Цркву Божју. Нисмо сабрани с једне стране оних који су на овом месту силом закона и избором свог занимања, или нас који смо овде послани у име Цркве, него смо сви заједно Црква Божја, брат до брата. Тако треба да се односимо једни према другима, јер је и то начин прихватања Крста у овом свету, да страдамо једни за друге, да састрадавамо једни са другима, да помогнемо једни другима, да окренемо главу ка свом ближњем а не од њега, и да прихватимо бол, патњу и тугу онога који стоји поред нас. На данашњи празник треба да се присетимо Онога Који је на Крсту био распет и Који је својим непријатељима узвратио не силом којом је могао у том тренутку, него љубављу и молитвом за њих. Таква љубав коју Бог излива на свет, коју излива на човека, јесте позив и призив свима нама да кроз ту љубав сагледамо себе и своје грешке, свој погрешан начин живота, своје заблуде, и да кроз то сагледавање дођемо до личног покајања и почнемо да мењамо најпре себе, а онда и читав свет, поручио је отац Владан.
Литургији су присуствовали запослени Окружног затвора на Клиси са својим управником г. Милетом Јандрићем, као и г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије.
После свете Литургије, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. Овом чину су присуствовали протопрезвитер Милан Малинић, парох при храму на Клиси, презвитер Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и управници свих затвора у нашој земљи.
Честитавши славу, протопрезвитер Бранко Ћурчин је истакао да, за двадесет и пет година његовог служења и пастирске мисије у затвору, овакав величанствен молитвени скуп којем присуствују представници Града и званичници институција Новог Сада, није био уприличен. Имајмо увек на уму да је слобода духовна категорија, јер човек може да буде на слободи а да буде у свом сопственом затвору. Вера је та која нам даје слободу. Наше опредељење нека увек буде добро – добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, казао је отац Бранко, који је управнику Окружног затвора у Новом Саду уручио икону Светог Николе – дело људи који су на издржавању казне.
Такође, иконе су дариване и затвореницима који су уложили љубав и труд на уређењу храма за данашње празновање. Присутнима се обратио г. Дејан Царевић који је честитао славу свечарима и изразио наду да ће, као што је Цар Константин уз помоћ Крста победио у великим и наизглед изгубљеним биткама, и сви делатници и сатрудници у Окружном затвору добити битку за изгубљене душе уз помоћ Часног Крста. Господин Царевић је најавио да ће састанак свих управника затвора у Србији и свештенослужитеља у тим установама бити одржан 1. новембра 2018. године у Нишу.
Затвор у Новом Саду основан је почетком 20. века са седиштем у Дунавској улици, а 1986. године дислоциран је на Клису, где се и данас налази. Просечно се у овом затвору налази око 150 осуђеника, 200 притворених и 20 кажњених у прекршајном поступку.
Извор: Радио Беседа
