Type Here to Get Search Results !

Епископ буеносајрески Кирило богослужио у Доњем Острогу


Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског.

 


Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији.

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин.

– Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило.

Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију.

– Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро.

Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена.

– Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем.

Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи.

– Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво.

Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије.

Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави.