У препуном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је одржана Свечана академија поводом стогодишњице Подгоричке скупштине и Дана уједињења Црне Горе и Србије. Прослави, коју је организовао Српски национални савјет Црне Горе, присуствовали су Његово високопросвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије са монаштвом и свештенством, посланици Демократског фронта, функционери Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе, амбасадор Србије у Црној Гори др Зоран Бингулац и бројни грађани.
Прослава је почела химном краља Николе „Онамо намо“ у извођењу хора „Светог новомученика Станка“ из Никшића под диригентском палицом Ленке Дурутовић.
Окупљенима се, поздрављен дугим аплаузом, обратио Митрополит Амфилохије.
Појашњавајући свима који се питају одкуд он на овој свечаности, владика је казао да као наследник Митрополита Митрофана Бана који је када је наш краљ напустио Црну Гору, остао на Цетињу а и 1918. у име Митрополије послао телеграм и подржао уједињење, не види другу могућност, него да буде овдје присутан, а ту обавезу нарочито има и као наследник Митрополита Гаврила Дожића, који је у то вријеме био Митрополит пећки. Подсјетио је да је он био први Митрополит након објаве Пећке патријаршије постављен управо од краља Николе.
У вријеме капитулације Црне Горе и Мојковачке битке, Митрополит Дожић је био са Јанком Вукотићем, а када је окупирана Црна Гора одведен је у аустроугарски затвор, а Патријаршија и његов кабинет били су покрадени. Ослобођен је 1918. године.
Владика је подсјетио да је „Онамо намо“ била химна Црне Горе до 1918. године, и да је животно опредјељење и циљ краља Николе био да се врати на Косово:
„Краљ Никола је после ослобођења Пећи и Дечана који су постали дио Црне Горе, предао кључеве манастира Дечана и Пећке патријаршије тадашњем Митрополиту Пећке патријаршије Гаврилу и оставио их у ћивоту Светог Петра Цетињског, и тиме потврдио у ствари какав је у то вријеме био дух Црне Горе.“
Додао је да је након Брозове револуције у Црној Гори православни корпус који је до тада био јединствен подијељен.
Митрополит је истакао да је 1918. дошло до династичке борбе у Црној Гори, и да оно што се догодило са Божићном побуном није био сукоб какав се данас продубио у Црној Гори, већ да је то била борба између Петровића и Карађорђевића.
Посебно је истакао да се у резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе нападнута и Црква:
„Одлука о обнови Пећке патријаршије је независна од Подгоричке скупштине. То није била политичка већ црквена одлука. Запањујуће је да Скупштина Црне Горе у ово наше вријеме то уклапа везујући за Подгоричку скупштину и питање Митрополије црногорско-приморске.“
Митрополит Амфилохије је казао да само Црногорци могу да поништавају одлуке од прије сто година, наглашавајући да он то не разумије. Замолио је представнике власти да не граде будућност Црне Горе на братоубилаштву и истакао да насиље над Црквом ствара дубинске расколе.
Предсједник Српског националног савјета Црне Горе, Момчило Вуксановић је указао на чињеницу да српски народ у Црној Гори, уједињење Србије и Црне Горе слави 18 година и никад није било примједби власти.
Истакао је да је ових дана степен нетрпељивости према српском народу достигао врхунац, чему доприноси и Резолуција коју је усвојила Скупштина Црне Горе.
Српски народ у Црној Гори чекају тешки дани, нагласио је Вуксановић и додао да Срби треба да се сјете поруке Јаше Томића, у вријеме присаједињења Војводине краљевини Србији, да сваки Србин прво мора обући српску кошуљу, коју никад неће скидати.
Вуксановић је поменуо највећег савременог српског пјесника, академика Матију Бећковића, који због забране уласка у Црну Гору није у могућности да поздрави скуп како је било планирано.
Сабрани народ у крипти Храма је бурним аплаузом поздравио Бећковића.
Присутнима се потом обратио пјесник Благоје Баковић, који је казивао своје двије пјесме, од којих је једна посвећена прогнаном српском пјеснику Матији Бећковићу, и забрани коју Црна Гора спроводи над својим пјесником, својим језиком, над великим Матијом Бећковићем. Примјетио је да је он вечерас, након те забране, присутнији више него да је и физички у храму.
На славну Мојковачку битку уз струне гусала подсјетио је народни гуслар Бошко Вујачић.
Свечаност је завршена извођењем Боже правде!
