„Митрополит Амфилохије у данашњем православном свијету представља стуб вјере православне и иде путем свог духовног заштитника, великог Светог Амфилохија Иконијског, који је у своје вријеме многе јерјеси спријечио и био стуб Цркве Божије. Бог види и зна дјела, љубав, жртву, доброту, али и ревност владике Амфилохије за Цркву Божију“, казао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у манастиру Жупа никшићка.
Владика Јоаникије је данас са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем на празник Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, служио Литургију у параклису манастира који је посвећен овом Божијем угоднику.
Просвећени Епископ Јоаникије у својој архипастирској бесједи је подсјетио да су архијереји Божији повремено кроз историју устајали и изобличавали власт када би уочили опасност од неправде или лажне и нечисте вјере и одговорности власти што то не спречава:
„Тако треба да буде и са нама њиховим наследницима, да оно што говоримо својим животом свједочимо. Па није чудо што је и наш Митрополит Амфилохије ради Цркве Божије и очувања вјере, понекад долазио у сукобе са властима отворено изобличавајући неправде, не ради свога хира него ради Цркве Божије, очувања вјере и спречавања неправде. “
Говорећи о светитељима, владика је истакао да нам они као свијеће које је Господ запалио својом руком и дао свјетлост, указују на прави истинити пут:
„Њихова добра дјела и наука, ријеч Божија коју проповједају је свјетлост нама који гледамо на њихове животе и дјела. Међу њима, наравно, увијек помињемо од људи Пресвету Богородицу, Светог Јована Крститеља, свете славне и свехвалне апостоле а онда свете архијереје Божије. Један од таквих је и Свети Амфилохије Иконијски кога наш Митрополит Амфилохије прославља као свог небеског покровитеља. “
Епископ Јоаникије је посебно нагласио значај Светог Амфилохија Иконијског у борби са аријанском јереси, извором свих јереси до дана данашњег, која је унижавала Сина Божјега на ниво створења:
„Свети Амфилохије је заступао истину коју су проповједали и утврдили Свети оци Првог никејског сабора, истину која је свједочанство Цркве Божје кроз сва времена да је Син раван Оцу и Духу Светоме. Проповједао је Свету и живоносну Тројицу – Бога љубави.“
Подсјетивши на начин како се изборио са том јереси кад је православни цар Теодосије био двоједушан према јеретицима и није видио опасност од јереси аријанске, владика је казао да је Свети Амфилохије одајући поштовање цару одбио да ода признање његовом сину наследнику Теодосију. Тиме је подсјетио цара да је од неодавања признања царевићу много опасније када се Син Божији унижава и своди на ниво створења и да је то опасно за државу, народ и Цркву Божију која је темељ и спасење, и државе, и народа.
„Након тога, будући да је на овакав начин изобличен, цар је послушао Светога Амфилохија и предузео мјере против оних који шире расколе, јереси и отимају храмове Божије. Нема ништа опасније по душе људске од лажне вјере. Друге заблуде буду и прођу, али ђе се укоријени лажна вјера ту увијек остаје зло сјеме које се као коров тешко тријеби. Зато треба добро пазити да се то зло сјеме не укоријени у народу.“
Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије се послије благосиљања колача у част Светог Амфилохија Иконијског, захвалио Преосвећеном владици Јоаникију, игуманији и сестринству свештене обитељи манастира Жупа никшићка на саборном прослављању овог великог угодника Божијег подсјетивши и на Амфилохија Патмоског (1889-1970) који је канонизован прошле године.
Говорећи о Божијем благослову који је имао да упозна овог Светог старца, Митрополит Амфилохије је подијелио сјећање на своју исповјест овом духовника док је још био лаик, када га је он поучио, кроз причу о сечи чемпреса, да било шта земаљско зашта си везан а што није Господ, није добро, па макар то била и љубав према чемпресима.
На крају Митрополит је посвједочио да је добио име Амфилохије благодарећи дивном Амфилохију Патмоском тако што су прије монашења, он и Атанасије (Јевтић) послали оцу Јустину слику старца Амфилохија. Тада је Свети Јустин предложио да се зове Амфилохије или Григорије.
Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.
