Епархија рашко-призренска прославила 15. и 16. децембра 2018. године хиљадугодишњи јубилеј. Први писани спомен Призренске епархије у хрисовуљи византијског цара Василија II.
Духовне свечаности почеле су прославом манастирске славе Светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич код Србице. Свету Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење епископâ рашко-призренског Теодосија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, свештенства и свештеномонаштва праћених појањем призренских богослова.
Више од хиљаду верника са свих страна Србије, Црне Горе и Републике Српске дошло је да свечано прославе празник светитеља Јоаникија у манастиру Девич.
Епископ Атанасије је окупљеним верницима поручио да је наш народ на Косову и Метохији издржао у најтежим временима, да је најважније на страшном месту постојати: -Зато молим наш народ на Косову и Метохији да издржи, остане и опстане на овој светој земљи прибегавајући сабирању и окупљању под кровом светиња и Косовског завета.
Митрополит Амфилохије поручио је да српски народ неће бити мањина на Косову и Метохији све док службе Божје буду служене у манастирима попут Девича код Србице.
После Литургије и празничне трпезе љубави у манастиру Девичу, у наставку празничних свечаности служена је вечерња служба у цркви Богородице Љевишке у Призрену која је била седиште Епархије призренске у првом периоду њеног постојања од 1019. дo 1219. године. Вечерњом службом началствовао је игуман манастира Светих Арханђела код Призрена архимандрит Михајло у присуству архијерејâ црногорско-приморског Амфилохија, рашко-призренског Теодосија, милешевског Атанасија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, свештенства, монаштва и верног народа, уз појање професора и ученика Призренске богословије.
У цркви Богородице Љевишке митрополит Амфилохије је упутио кратку беседу у којој је истакао да град Призрен има посебан благослов Божји међу многим градовима, а да је црква Богородице Љевишке хиљадугодишња светиња и чувар лепоте људске душе, ума и срца и призив на преображај сваког људског бића божанском лепотом која се у њој пројавила.
По завршеној вечерњој служби, у препуној свечаној сали Призренске богословије умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије одржао је предавање на тему Хиљаду година Епархије призренске.
Уследила је трпеза љубави припремљена трудом призренских професора и ђака, за време које су ученици приредили кратак музички програм одсвиравши и отпевавши неколико родољубивих и изворних песама на радост свих присутних.
Сутрадан, у недељу 16. децембра 2018. године, прослава јубилеја крунисана је торжественим литургијским празновањем у Саборном храму Светог великомученика Георгија на којој су се помињала имена епископа, клирика, добротвора и верника Призренске епархије.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа рашко-призренског Теодосија, милешевског Атанасија, брегалничког Марка, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија и око четрдесетак свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве, у присуству великог броја монаштва и верног народа из свих крајева. Својим гласовима саслуживали су и ученици Призренске Богословије.
На почетку свете Литургије, владика Теодосије је одликовао оца Слободана Ђорића, пароха призренског, чином протопрезвитера прочитавши над њим молитву и дајући му надбедреник као видљиви знак тог достојанства због ревности и пожртвованости током осмогодишњег служења у светом призренском Саборном храму.
Владика Теодосије је истакао да је прослава десет векова од првог помена Призренске епархије велики дан за Епархију, али и нашу помесну и васељенску Цркву.
После читања светог Јеванђеља, Епископ милешевски Атанасије је казао да је Косово и Метохија училиште, једна учионица, исписана Црквом Христовом и славним делима Божјих угодника.
Говорећи о јубилеју хиљадугодишњице Призренске епископије, митрополит Амфилохије казао је да је у тих хиљаду година много оних који су сејали семе истине Божје у овој земљи и који су својом мученичком крвљу, подвизима, молитвама, заливали то семе и да зато није чудо да је то семе посејано руком светих Божјих људи уродило дивним плодовима кроз векове све до наших времена. Митрополит је истакао да је Косово велика нада наша; да се надање, а не безнађе наше закопало на Косову у једну гробницу, и да је Ловћенски Тајновидац Косово и Метохију доживио као продужетак Христовог гроба из којег се родила нада за читав свет. Такође је истакао да се гроб Христов на Косову и Метохији живо осећа, али тамо где је Његов гроб и сила Његова, тамо је и Васкрсење и обнова и обнављање.
После свете Литургије у цркви Светог Ђорђа за све присутне припремљена је трпеза љубави у трпезарији Призренске Богословије.
