На дан када наша Црква прославља свог путеводитеља и првог учитеља Светога Саву, Свету архијерејску Литургију у Боботи служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали протојереј-ставрофор Горан Горановић, парох боботски и ђакон Предраг Јелић из Даља. После заамвоне молитве Преосвештени Владика обратио се сабраном верном народу:
-У Име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божји, децо Божја, данас смо чули у светом Апостолу речи: "Такав нам Првосвештеник требаше...". Прослављамо управо таквог првосвештеника, једнога од нас, Светога Саву. Један из нашега рода повео нас је путем Јеванђеља у Царство Божије. Где год у васељени дише српска душа данас се прославља име светитеља Саве. Велики је благослов од Бога што је наш народ имао тако дивног светитеља, можда ни данас нисмо сасвим тога свесни. Злоупотребљава се име Светога Саве необројено пута, користи се у разне сурогате иако његова личност и дело превазилази овоземаљске оквире. Данашњица је обремењена материјалистичким схватањем стварности. Као народ употребљавамо личност Светога Саве у различите сврхе. Свети Сава нас је учио Литургији, Јеванђељу и љубави Божијој која милује човека и творевину. Безазлено и свето име Светога Саве заиста се злоупотребљава.
На отпусту смо споменули да је Свети Сава наш први просветитељ и учитељ. Учио нас је Јеванђељу и све је радио Христом и славе Божије ради. Оснивао је манастир, школе, болнице и трудио се да наш народ буде на путу Јеванђеља и Христовога подвига да бисмо као народ били сведоци Васкрсења и Царства Божијега. Свети Сава нас је учио томе, а не да стварамо идеологију светосавља које ће бити сурогат овога друштва. Није светосавље идеологија, него је оно литургија - литургијски израз нашега народа. Једино у Цркви Божијој добија се прави смисао светосавља. Ту је пуноћа светосавскога предања. Ако бисмо ишли кроз живот Светога Саве како су га описали Доментијан и Теодосије схватићемо каква је заправо био личност Свети Сава, али и сама лоза Немањића. Презрео је, кажу, царску круну и порфиру. Његов пут је водио у подвиг, у манастир. Хтео је да просвети свој народ, да буде миротворац и христоносац, како би својим животом сведочио Јеванђеље и Господа нашега Исуса Христа. Као народ Божји и као следбеници Светога Саве морамо ићи тим путем. Путем Цркве и Јеванђеља које нас води у Васкрсење. На том путу налази се пуноћа живота у Цркви којој нас води светосавско предање. Носимо светосимеоновско предање које је печат нашега живљења у овоме свету. У једном делу житија говори се о томе како је Свети Симеон предао своју душу Господу. Предао је душу своју као највећи сиромах у овоме свету иако је у земаљским оквирима био најбогатији човек. Желео је својим примером којим путем наш народ треба да иде. Требамо бити људи достојни тога наслеђа, преображен народ који ће ходити стопама Светога Саве и Светога Симеона - наших родоначелника. Једино у Цркви можемо схватити суштину живота у овоме свету. Ништа друго нам ту суштину не може открити, јер све друго се своди на фолклор и упражњавање овоземаљске стварности које нема пуноћу. У Литургији се све испуњава и све обједињује, све добија прави смисао. Литургија је саборна, Црква нас позива на саборност и на јединство. На то нас је позивао Свети Сава и Свети Симеон и сви наши светитељи који су својим животом сведочили Јеванђеље и пут Христов. Пошли су за Христом и узели крст подвига да би просвећивали наш род како бисмо били на путу Распећа и Страдања, јер само тим путем можемо до Васкрсења. Као народ знамо шта значи реч страдање и шта носимо на својим бременима. Носимо Христа - вечнога Пастира нашега живота. Стога нека је благословен данашњи дан, нека нас Свети Сава благослови да наш народ буде на путу мира и љубави, да брат са братом може причати и да комшија са комшијом не буде у свађи.
Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност. Амин!
