Манастир има 3 винограда. Један је на Грбавици пола часа од манастира идући к’ мору па са десне стране од пута, има двоспратан стан за лозара и 40.000 чокота. Ту станује економ са 5 лозара. Сви су монаси. Други је виноград на „Прота Води“ један час далеко идући другој страни Свете Горе – западном мору, на висоравну који дели воду за оба мора Свете Горе. Ту има две двоспратне зграде за станове. Ту седи економ са 10 лозара – монаха и једним вордонаром са три мазге, који носи дрва и намирнице из манастира, јер је земљиште стрменито толико, да се намирнице само на мазгама могу носити, а трећи је најближи манастиру. У свим виноградима има обилате изворске воде.
Лозари имају ове дужности: да сами орезују виноград. Чим пођу ластари, да очену све ластаре који испод главе а и све сувишне који из главе чокота избијају. Највише шест ластара остављају. Кад ластари пуште род, онда кидају сво лишће оздо до рода, веле: „да грожђе земе ветар“, а кад грожђе прецвета, онда га заламају. Земљиште за виноград риља се најмање један метар дубоко јер и лозу најмање метар дугачку саде садиљком. Лозу за сађење орежу у јесен и веже сто резница на четири места, као дењак па је урове до пролећа, у пролеће 1. марта ископају ров према сунцу и у њега поређају дењкове тако да врхови дођу доле, и да су збијени један уз други, па озго покрију ров прво земљом и ђубретом за 1 десиметар, а после кровином. Озго поливају непрестано водом да је горе увек влажно. Доле са ниже стране оставе на дну ровиту земљу са пропустом, да одлива сувишна вода. До 1. маја помоле се горе дебеле беле жиле из дебла и чим се то опази одмах се лоза дењак по дењак са ниже стране вади и садиљком сади. Земља се око лозе не набија него само спушти лоза до дна рупе, наспе мало песка помешана са ђубретом, и залије водом па тако остави да се песак и ђубре помоћу воде слегну око набујалих жила. А тек после други огрће лозу. Садиљка је удешена према лози, тако, да се лоза не углављује. Овако сађена, ни једна лоза никад не фали.
Надничари под њиховим надзором копају и праше, а они са берачима беру.
Братија на „Прота Боди“ мора водити надзор над раденицима за муљање, отакање и преношење вина у манастир; на печењу ракије, која се одмах после отакања пече и преноси у манастир.
Трећи је виноград најмањи за то има само 2 лозара.
Виноград је ограђен зидом; али пошто је у страни, то су унутра подигнуте зидане преграде да вода не односи земљу. Ту има лепа зграда за станове, водоскок и лимунарник, у ком месечни лимунови и поморанџе успевају. Лимунарник је заклоњен од ветра високим зидовима, са цистерном из које поливају водом. Лозари имају до 10.000 чокота лозе, и дужност им је да гаје лимунарник. Виноград је подигао архимандрит Василије. Он сам плаћа све раднике зидаре за зидове и остале зидарске радове, па и млого шта од материјала сам набавља, а манастир само даје храну мајсторима. Међутим он само ужива лимунарник, а грожђе узима манастир.
Грожће се прво бере на Грбавици, јер ту најраније зри, па онда у Василијевом винограду и напослетку на „Прота Води“.
Бербом управља настојник манастирски.
из књиге "Живот у манастиру Хилендару"
(написао игуман Методије С. Миловановић; 1908. година)
___________
- Грбавица. Овде је реч о виноградима који су се налазили на месту где се налази и део данашњег новог винограда.
- Прота Вода је на превоју од Јовањице ка манастиру, данас се углавном каже "Прота неро" што и значи "Прва вода". Ту су дуго били главни манастирски виногради.
- Василије виноград и лимунарник су се налазили свуда око болнице. Болницу је подигао управо овај архимандрит Василије, и око ње засадио лозу и јужно воће и направио базен са фонтаном који и данас стоји.
- Не треба се збуњивати причом да је о.Василије сам плаћао засад и раднике, јер је у то време била идиоритмија те су монаси примали плату и сами себе издржавали додатним пословима од којих су производе продавали (не ретко управо свом манастиру).
Извор: Српска Православна Црква
