У Господу се, после дуге и тешке болести, 17. фебруара 2019. године упокојила мати Матрона (Радојичић), која је последње године подвига провела у манастиру Ваведења Пресвете Богодорице на Сењаку. Монашко опело је 20. фебруара у Световаведењском манастиру служио игуман манастира Гргетега архимандрит Доситеј, уз садејство више свештеника и сестринства манастира Ваведење и манастира Гргетег. После опела, посмртно слово на гробу уснуле мати Матроне произнео је др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду. За звучни запис овог слова, као и за животопис мати Матроне који можете прочитати у наставку и фотографију, благодаримо породицама Радојичић и Симеуновић, као и сестринству Ваведењског манастира на Сењаку.
Кратак животопис монахиње Матроне
Рођена је 19. јула 1950. године у Пироту од оца Милорада и мајке Стане Симеуновић као једно од њихове троје деце. У историји њене породице било је више православних српских свештеника.
Након успешног похађања Девете београдске гимназије завршила је са одличним успехом три факултетска студија: прво педагогију, затим студије српског језика и књижевности на Универзитету у Београду, а касније и студије богословских наука на Богословском институту при Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду.
Била је удата за грађевинског инжењера Милуна Радојичића са којим је у узорном браку стекла две ћерке, Анђелу и Ану и унучад Милицу, Душицу и Анику. Радила је целог свог радног века као новинар и била главни уредник у више редакција. У тешким временима за српски народ, посветила је од краја 80-их година прошлог века, велики део свога живота сталним хуманитарним активностима у разним црквеним доброчинитељским удружењима и Колу српских сестара. Живећи смерно и са вером у Бога увек је тежила да што више људи уведе у веру.
По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја замонашила се у чин расе на дан 5. јуна/23. маја 2015. г у манастиру Св. Илије у Очагама код Богатића, добивши на монашком постригу име Матрона. Касније у истом манастиру прима и малу схиму.
Њене планове и активности на обнови српских православних манастира, чему је била дуже времена посвећена, убрзо је прекинула тешка и неизлечива болест (рак коштане сржи) од које је уснула у Господу 17. фебруара 2019. године.
Сахрањена је по сопственој жељи и са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја дана 20. фебруара 2019. године, у манастиру Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку у Београду.
Вјечнаја памјат!
Извор: Радио Слово љубве
