Један од најистакнутијих православних мисионара данашњице протојереј Андреј Ткачов био је гост циклуса трибина „Православље и млади“, чију организацију, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, потписује Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, уз подршку Сретењског манастира из Москве и ИК „Бернар“ из Београда, као и медијско покровитељство Радија Источник Епархије ваљевске. Посебну лепоту сабрању у Вишем јавном тужилаштву дале су духовне песме о Светој Ксенији Петроградској и Оцу Јустину групе „Нектарија“ из Ваљева.
Поглед на наслове књига проте Андреја Ткачова: „Не бој се, само веруј“, „Теби и мени Бог је написао писмо“, „У присуству Бога“ и других (укупно их је тринаест) рећи ће већ довољно о изворишту надахнућа и месту уливања свих врлина и дарова датих људском бићу да њима твори непролазно – Васкрслом Христу и вери православној. Ономе на чему почивају темељи националних идентитета Срба и Руса, који морају бити заједно у боготражитељству. Морају, јер само тако једни друге обогаћујемо, мишљења је јеромонах Игнатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира из руске престонице и уредник портала Православље Русије, преко ког је до Срба дошла мисао проте Андреја Ткачова. Мисао која истовремено ум и срце обузима, испуњава, ствара и потхрањује тежњу ка новим спознајама оног што смо као појединачне личности, али и као део свега створеног бескрајном љубављу Божјом. Након сјајне промоције у Београду, прота Ткачов дошао је у Ваљевску епархију да се поклони моштима Светог Владике Николаја, одслужи Литургију у његовој задужбини и његовим завичајцима упути благослов. Тако се „одужује“ Лелићком Златоусту, који је снажно утицао на њега, каже отац Андреј док му се у угловима очију назиру сузе радоснице. Кад види Србе или помисли на њих, сети се Владике Николаја, Кнеза Лазара, Стефана Дечанског, Петра Цетињског и свих Божјих угодника из рода српског. Баш како и Срби на Русе помисле при помену Светог Серафима, Ксеније Петроградске, цара Николаја Романова и других. Не треба доказивати да су Срби и Руси браћа, истиче отац Андреј, уз констатацију да нас нико не воли као једни друге што волимо. Штавише, свет нас често као лоше и опасне етикетира. Христос је поред нас. Кад буде у нама, свет ће још силније јуришати на нас.
Србија није мала, али нема излаз на море, нити нафту, нити атомско оружје. Русија има много тога, али није у томе наша снага. Наша снага је Христос! Наша слава су Свети Серафим Саровски, цар Николај и сви новомученици. Наша будућност зависи од тога колико ће се људи сложити са овим што сам рекао. Имамо велико благо, а то је наша Црква. Све остало је додатак. Владика Николај је говорио:“Недеља је, ходите сви у храм! Уколико то радимо, моћи ћемо да говоримо о томе како да сачувамо породицу, васпитамо децу , да напредујемо- сматра прота Андреј Ткачов.
У Русији и Србији живе милиони крштених људи. Ипак, број оних који учествују у богослужењима и даље је неупоредиво мањи. Ако погледамо колико муслимана у Москви редовно одлази на молитву, намеће се питање: зашто је њих тако много, а нас тако мало? Шта је потребно да нам се деси да бисмо се вратили Богу? Обраћајући се Господу, Владика Николај је говорио:“Превише Те је, љубави моја, зато те људи не примећују.“ Заиста, указује отац Андреј, Господ је свуда око нас као вода око рибе која у њој плива. Али, кад будемо умирали, гушићемо се без Њега као риба на сувом. Требало би сви да нађемо начина да служимо Богу. Један човек може да издаје књиге, други да лечи људе, трећи гради храмове… Имамо много родбине на небу и зато, закључује познати писац, како се у Литургији поје, уздигнимо срца!
Уредник Издавачке куће „Бернар“, која ове године обележава деценију постојања, Никола Дробњаковић провео је Ваљевце кроз неколико текстова оца Андреја, који указују на разне социјалне апсурде савременог доба, а које аутор расветљава под лупом јеванђељске мисли, дајући како дефиницију опаженог, тако и упутства за отклањање последица. Шта год да прочитате од оца Андреја, сазнаћете нешто добро, истакао је Никола Дробњаковић.
Да су Ваљевци ове речи озбиљно схватили, говори и чињеница да су од проте Ткачова затражили одговоре на разна питања, као и да су се кући вратили обогативши своје библиотеке бар по једном његовом књигом.
Лепоту мисли и речи употпунила је песма групе „Нектарија“, свештеника Николе и супруге му Дајане Петровић. Прота Андреј Ткачов са публиком је разговарао уз преводилачко посредовање Марине Тодић, која са руског преводи и његове текстове на порталу Православље Русије.
Извор: Православие.ру
