У петој недељи по Духовима у Влашкој цркви на Цетињу служена је Света литургија којом је началствовао јереј Игор Балабан уз саслужење ђакона Александра Лекића и молитвено учешће великог броја вјерника. У литургијској проповједи отац Игор је казао да људи не могу да препознају Христа као што Га нијесу препознавали Јевреји, Његови сународници тога времана. Данашња јеванђељска прича нам говори да си Христа препознали зли духови који живе у поднебесју. Они су живјели у неким људима из земље гергесинске, излазили из гробова и били тако опаки да се од њих није могло проћи.
„И Шта се дешава? Они одједном исповједају Христа! У данашњем Апостолу се каже: Срцем се вјерује за праведност, а устима се исповједа за спасење“, казао је отац и појаснио да је овим људима то било на спасење чим су били спасени тих демона.
Даље је објаснио да како Христа нијесу исповједали они који нијесу бесомучни, Господ је показао да Њега исповједају бјесови, зли духови који су у људима и који знају да је Он Христос: Исусе, Сине Божији, зашто си дошао прије времена да нас мучиш?
Све то нам говори да духови овога свијета знају ко је Исус, а ми често то не знамо. Посебно је важно да знамо да у Јеванђељу прије тога још нико није исповједио Господа као Сина Божијег. Демони су свјесни да Исус има власт над њима, и да они немају силу никаву, сем понекад над нама маловјернима, ако се уздамо у своје снаге.
На молбу демона Господ их изгони из људи у крдо свиња, показујући тако какви смо ми кад нас обузму демони и када се уздамо у овј свијет и не исповједамо Исуса као Сина Божијег:
„Господ користи слику, најјачу могућу у јеврејском народу, да нам објасни какви смо и какви можемо да будемо ако се не уздамо у Њега. А свиње послије уласка демона у њих, раде оно што и ми, бацају се у провалују, море и нема нам спаса. Кад нисмо Божији, кад се не уздамо у Господа, шта нам друго бива него да постанемо бјесомучни, да се бацамо у провалије и топимо у мора.“
Тумачећи даље Јеванђеље, отац Игор је подсјетио да људи свињари гледају ту слику, како Господ изгони демоне и трпа у свиње које се бацише у море. И поред свега тога умјесто да пригрле Сина Божијег, да се спасу, они Га моле да оде из њиховог краја:
„То и ми радимо свакодневно, макар ја. Заборавим на Бога, саблазним се овим свијетом, па кажем иди од мене, мало ћу те скрајнути, па ћемо се видјети сјутра Господе! “
Помолио се да Бог да да будемо бољи од ових свињара, да исповједамо устима за спасење, макар толико колико су исповједили ови демони: Исусе, Сине Божији, зашто си дошао у право вријеме да нас спасеш:
„Демонима је мучење, а људској души је спасење свако дотицање и исповједање Исуса Христа као Сина Божијега. Нека би нас Господ препознао као оне који исповједају Његово име и нека би нас у посљедњи дан настанио у Царству Божијем: Оца и Сина и Духа Светога“, закључио је јереј Игор Балабан обраћајући се сабранима на Литургији у Влашкој цркви на Цетињу.
