У понедељак, 12. августа 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља Преподобну мајку Ангелину Српску, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Теодора Тирона у Великим Пчелицама.
Епископу су саслуживали настојатељ манастира Денковац архимандрит Серафим (Божић), Архијерејски намесник лепенички и в.д. левачки протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, настојатељ манастира Саринац протосинђел Николај (Младеновић), протојереј Драгослав Цветковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.
Молитвено сабрање је својим слаткопојем улепшало сестринство манастира Липар, руковођено игуманијом Тавитом.
По прочитаној јеванђељској причи Преосвећени се обратио присутнима говорећи: “Постоје два царства, једно је Царство Христово, а друго је царство ђавоље, као што постоје и два света, овај свет и онај свет. Човек одлучује на којој ће страни бити. На Христовој страни, ако је у вери и смирењу, или на ђавољој, када човек живи искључиво по нахођењу своме. А свако ко живи на свој начин је искључио себе из заједнице.
Вера је потребна за све! Први човек је живео од тога што је гледао лице Божије, а чим је гледао лице Божије значи слушао Бога. Други човек, после пада свога, човек је живео од вере, да ће доћи тај управо Први.
Овај наш живот овде на земљи је припрема за Царство Небеско. Живот на земљи је спремање за живот вечни. Хришћанске врлине онебесе човека.
Девственост је чистота тела, али девственост је и брак. Чим си у браку, а нећеш да послушаш тог другог с ким си у браку, или му не помажеш, ти си уништио девственост. Девственост је велика и света врлина, али ње нема без чистоте ума, без чистоте вере. Девственост без милостиње није потпуна. Обе ове врлине имају велики значај за наш живот. Девственост је пламен, а милостиња је уље. Пламен не вреди ако уља нема. Девственост се гаси ако нема милостиње.
Небо није јефтино, али је човекољубље велико. Са једном кором хлеба можемо купити небо. Све врлине доводе човека до врата Раја, а само врлина милостиње уводи човека у Рај. Велика је ствар човек, а још је дражи човек који чини милостињу. Милостиње нема без вере, без смирења и без љубави. Милостиња је наша заштитница пред Богом”.
Извор: Епархија шумадијска
