Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2019. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива “Успењем”, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Вековима је Црква промишљала о смрти Марије Дјеве, удубљивала се у смрт Оне која је била мајка Спаситеља света.
Сагледавајући Њену смрт, никада није осетила ни страх, ни ужас, него само блештаву и истинску васкршњу радост. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.
Славска радост почела је свечаним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: “Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше”.
На дан славе, свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење протојереја - ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти, Архијерејског намесника крагујевачког протојереја – ставрофора Рајка Стефановића и свештенства града Крагујевца. После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика Јован честитајући славу Саборном храму рекао је: “Данас је, драга браћо и сестре, велики празник. Празник Успенија Пресвете Богородице, мајке Божије и мајке наше, коме је овај Саборни храм, ове епархије и посвећен. Поједини Свети Оци по значају данашњег празника њега називају другим Васкрсењем. Али о догађају који представља суштину празника Успенија Пресвете Богородице у Јеванђељу немамо ни речи. Али оно што имамо о Пресветој Богородици у Јеванђељу, оно што је Она тако кратко изговорила и говорила, довољно је да се назове другим Јеванђељем, како кажу Свети Оци... Јер управо са Пресветом Богородицом почело је Јеванђеље. И зато можемо поставити питање: Шта ми то знамо о Мајци Божијој? Знамо више од онога што православни народ осећа и што изговара у похвалама Пресветој Богородици, него чак и што је написано. Зато је то важно, али је врло важно, браћо и сестре, где ми у ствари видимо Пресвету Богородицу. Видимо је на самом почетку Јеванђеља, као што рекох, како Она са смирењем и послушношћу одговара Светом Архангелу Гаврилу да ће Она родити спаситеља света, а Она у свом смирењу каже: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој. И Она је заиста живела по речи Божијој. Она је речи свога сина, њеног и нашег Спаситеља, претварала у дело, да би тим својим делом показала и нама пример, да треба да живимо од речи Божије, онако како се каже у Јеванђељу: Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих. Дакле, видимо, Пресвету Богородицу, у оној пећини, оној пећини браћо и сестре, крај јасала са дететом, Коме, по речима оног црквеног песника, није било места нигде под сунцем за обиталиште Сина Божијега и Пресвете Богородице. Затим је браћо и сестре видимо како доноси дете у храм, да га посвети Господу и чује оне заиста потресне речи Светог Симеона Богопримца који је примио Христа у своје наручје, и како је изоговорио и казао јој: И теби самој мач пробошће душу да се открију помисли многих срдаца. И заиста се то открило. Открило се, браћо и сестре, приликом распећа Христовога. Тачно се видело и тачно се знало, шта ко мисли и како ко припада Господу нашем Исусу Христу. И то се догодило тада и тек на крају видимо Пресвету Богородицу, како, код крста приликом распећа Христовога, иако су се скоро сви били разбежали, Она стоји под крстом. Она стоји стоји под крстом са страдајућим Спаситељем нашим Господом Исусом Христом и Она се моли да Господ чува род људски. То је тако дивно приказано, браћо и сестре, у композицији распећа фреске у манастиру Студеници, како Мајка Божија, леву руку ставља на груди што изражава да је скрхана болом – Син јој се разапиње, а десном, Она се окреће према Христу и моли Га да нас не заборави. И зато црквено предање и каже да је Христос са крста рекао својој мајци: Мајко што год будеш тражила за кога се год будеш молила, чућу молитве његове...”
После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика Јован са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне господину Андреј Семикин и његовој супрузи Невени са породицом.
И ове године житељи града Крагујевцу имали су прилике да посете “Смотру народног стваралаштва”, која је била приређена заслугом Градске туристичке организације, у порти Саборне цркве од 11 до 19 часова.
У 17 часова одслужен је акатист Пресветој Богородици, а у 18 часова, организовано је Свечана академија у оквиру десетих Великогоспојинских свечаности, уз присуство Преосвећеног Владике Јована, и протојереја – ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти. Академију је отворио протојереј Љубивоје Стојановић, професор на Академији Свети Василије Острошки у Фочи, својом беседом на тему: Свети Сава и Српска црква у наручју Пресвете Богородице, што је и овогодишњи мото Госпојинских свечаности.
Славље је настављено песмом, хора Саборног храма у Крагујевцу, под диригентском палицом протојереја Драгослава Милована; хора Свети Сава, при цркви Свети Сава на Аеродрому, под вођством јереја Ивана Антонијевића. Беседу о “Правој вери” Светог Саве, песме: Ходочашће Светом Сави и Десет обраћања Пресветој Богородици, изговорио је наш крагујевчанин, млади студент глуме Аврам Цветковић. Завршни сплет песама и игара извео је ЦНТК Абрашевић.
Извор: Епархија шумадијска
