Питање статуса архиепископије православних руских цркава у Западној Европи ипак још увек није решено.
Очекивано и наговештено присаједињење или враћање Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи под Московску Патријаршију ипак се није у потпуности остварило.
Наиме, 7. септембра ове године у храму Светог Александра Невског у Паризу одржано је ванредно генерално заседање Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи током којег је разматрано питање њиховог присаједињења под Московску Патријаршију.
Напомињемо да је у свом ранијем обраћању првојерарх Екзархата архиепископ Јован (Ренето) позвао чланове Архиепископије да узму у разматрање два предлога: један из Москве, други из Цариграда, и да до 7. септембра 2019. размисле којим путем ће да наставе, јер је било планирано да се на заседању коначно определе или да „сачувају свој идентитет, аутентичност и традицију под омофором Московског патријарха” или „да се одрекну прошлости и постану викаријат без будућности”. (Извор: nq.ru )
Али шта је довело до тога да је на заседању разматрано само питање присаједињења Московској Патријаршији, и то у виду “за” или “против”?
Сагледајмо укратко који су догађаји томе претходили.
Још у новембру прошле године Свештени Синод Васељенске Патријаршије укинуо је Архиепископију православних руских цркава у Западној Европи, а патријарх Вартоломеј је саветовао њиховим члановима да се распореде по парохијама Васељенске Патријаршије. (Извор: patriarchate.org)
Међутим, представници Архиепископије нису желели да се њихова заједница расформира, па су остали изоловани од канонски признатих јурисдикција.
Видевши да се њихови сународници налазе у безизлазној ситуацији, 8. августа 2019. године патријарх московски и све Русије Кирил је преко митрополита Антонија (Севрјука), руководиоца заграничних институција Московске Патријаршије, упутио позив Архиепископији да буде под јурисдикцијом Московске Патријаршије. (Извор: exarchat.eu)
Реаговање из Цариграда је било хитно, те је већ после неколико дана Васељенска Патирјаршија предложила Архиепископији да уђе у састав Француске митрополије у виду викаријата. (Извор: http://orthochristian.com/123008.html)
И док су чланови Архиепископије размишљали којим путем да наставе, архиепископу Јовану је 31. августа стигло писмо патријарха Вартоломеја којим га обавештава да је, због чврсте жеље да се нађу под омофором Његове Светости Патријарха московског и све Русије, добио канонски отпуст.(Извор: orthodoxie.com )
На његово место је био изабран тамошњи митрополит галски Емануил (Адамакис), иначе активни учесник у формирању такозване “Православне Цркве у Украјини”, који је званично ступио на дужност 2. септембра 2019. решењем №641 Синода Васељенске Патријаршије. (Извор: orthodoxie.com)
“Новоизабрани архиепископ” Емануил је у свом циркуларном писму навео да ће Архиепископија да се руководи у слопу Митрополије Васељенске Патријаршије и да предстојеће заседање, планирано за 7. септембар, нема овлашћења да доноси одлуке. (Извор: orthodoxie.com)
Као одговор на овакав поступак Фанара, архиепископ Јован је у писму од 5. септембра 2019. нагласио да су решења Васељенске Патријаршије неканонска и да му није јасно зашто је добио канонски отпуст када то сам није тражио. Што се тиче предстојећег генералног заседања, Архиепископ је истакао да Васељенска Патријаршија не може да се меша у унутрашња питања Архиепископије и да о прелазу у састав Галске митрополије може да се говори само уколико се то питање разреши на заседању. (Извор: orthodoxie.com )
На тај начин, због покушаја Цариграда да укине аутономију Архиепископији православних руских цркава у Западној Европи и да је укључи у Митрополију Васељенске Патријаршије, на генералном заседању Архиепископије, које је ипак, и упркос свему, одржано, било је решено да се размотри само питање присаједињења Московској Патријаршији.
Иако је од 179 присутних учесника после тајног гласања већина била за то да се Архиепископија присаједини Московској Патријаршији - 104 “за”, то ипак није било довољно да се усвоји решење о преласку целе Архиепископије, јер је за то била неопходна 2/3 већина, која није била постигнута због 75 негативних гласова. На тај начин судбина Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи и после овог заседања остаје нерешена. (Извор: orthodoxie.com )
Дан после оваквог решења или, боље рећи, сагледавања стања, заменик председника Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов је изјавио да ће све црквене општине Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи које буду изразиле жељу да се присаједине Руској Православној Цркви бити прихваћене. Он је додао да ће њихов статус у РПЦ зависити од тога колико ће црквених општина и свештеника прећи под Московску Патријаршију. (Извор: interfax-religion.ru)
Извор: Инфо служба СПЦ
