У вези са самом жртвом сада треба да испитамо ово што следи. Будући да она не представља само обличје жртве, нити образ Крви, већ истинско заклање и истинско жртвоприношење, испитајмо онда шта је то што се на жртву приноси: да ли је то Хлеб или Тело Господње? Односно кад се Дарови приносе на жртву пре него што се освете, или после освећења?
2. Ако оно што се на жртву приноси јесте Хлеб, најпре бисмо се могли запитати: у чему је смисао жртвовања Хлеба? А затим, Тајна није у томе да видимо како бива жртвован Хлеб, него Јагње Божије, Које заклањем узима на Себе грехе света.
3. Да се, опет, жртвује само Тело Господње, свакако да ни то није могуће; наиме, оно не може више бити заклано и прободено, јер је већ постало непропадљиво и бесмртно. Али, кад би и било могуће да поднесе нешто такво, требало би да постоје и они који су Га распели, и да се стекну све оне околности које су оствариле ону крсну жртву; наравно, уколико Је реч о истинској жртви, а не само о њеном образу.
4. Затим, како то да је Христос једанпут умро и, уставши из мртвих, „више не умире“, и „јави се једном засвагда на свршетку векове“ и „једанпут принесе себе на жртву да понесе грехе многих“? Јер, ако се на свакој Литургији приноси на жртву, онда Он умире сваког дана.
5. Дакле, шта бисмо о овоме могли рећи? Жртвовање се не савршава ни пре освећења Хлеба, нити после њега, него у самом трену освећења. Јер, тако ће се уистину одржати сва учења о жртви у која верујемо, и ниједно од њих неће бити узалудно.
6. Која то учења имам на уму? То да ова жртва није образ и обличје жртве, него истинска жртва; да оно што се жртвује није Хлеб, него само Тело Христово; а осим тога, да је једна жртва Јагњета Божијег и да се само једном догодила.
7. Но, погледајмо најпре да ли Евхаристија заиста представља истинску жртву, а не обличје жртве. Наиме, шта се дешава при жртвовању овце? Оно што није било заклано, то постаје заклано. То исто збива се и овде. Хлеб, који није био жртвован, претвара се у жртвовани. Наиме, Он се из хлеба, који није био жртвован, претвара у само Тело Господње, које је заиста било принесено на жртву. Према томе, као што код овце оно претварање остварује жртвовање, тако и овде, овим претварањем, оно што се приноси, постаје истинска жртва. Јер, претвара се не у образ жртве, већ у истинску жртву, у само Тело Господње, које је принесено на жртву.
8. Али, ако би Хлеб и приликом жртвовања остао Хлеб, тада би Хлеб био тај који је поднео жртву и тада би се жртва састојала у жртвоприношењу Хлеба. Но, пошто су претворени обоје, и оно што је нежртвовано и Хлеб, и пошто је уместо нежртвованога постао жртвовани, односно пошто је од Хлеба постало Тело Христово, због тога и верујемо да се оно жртвоприношење савршава не на Хлебу, него на Телу Христовом;због тога ова жртва није жртва Хлеба, него жртва Јагњета Божијег, како се и назива.
9. Очито је, дакле, да ове чињенице не намећу обавезу да се савршавају многа жртвоприношења Тела Господњег. Пошто се ова жртва несавршава заклањем јагњета на њој, већ претварањем Хлеба у заклано Јагње Божије, сасвим је јасно да се претварање обавља, а да заклање не бива тада, и због тога су многи Дарови који се претварају (хлеб и вино) и много пута се претварање остварује; оно, међутим, у шта се Дарови претварају, ништа не спречава да буде једно и једино, те као што је Тело једно, тако је и заклање једно.
Свети Никола Кавасила
"Тумачење Литургије"
