Апсолутно смо против поделе Косова и Метохије, јер би се већина Срба нашла испод те линије и ту не би више било Срба. Подела и признање Косова узајамно су условљени. Не видим скоро решење, систематски се затиру трагови српског постојања, али разговори између Београда и Приштине о свему важном за нормалан живот људи — треба да се наставе.
Ово нам каже игуман Високих Дечана Сава Јањић, са којим смо разговарали у том манастиру, који би се, са још три највеће српске светиње под заштитом Унеска, нашао вероватно на албанској страни у случају поделе.
Примио нас је Јањић пред пут у Свету Земљу, у Јерусалим, одакле је помно пратио ситуацију у Црној Гори:
„Народ је и сада на улицама, очување наше Цркве и светиња показало се као најјачи подстицај за српски народ, где год он живео. Заштита наше вере, светосавског идентитета, културе, језика, цркава и манастира — темељ је постојања нашег народа. Искрено се надам да ће политичари то разумети“.
Разговарали смо о предлозима за решење косовског питања, о састанку са председником Вучићем, на који је дошао искључиво као грађанин Јањић са Косова и Метохије, о правима Срба у јужној покрајини, његовим очекивањима од новог премијера лажне државе Косов, али и о политици Русије према Србији.
Српска православна црква је званично саопштила да је против поделе Косова, а чули смо разне идеје на ту тему... Колико су оне реално изводљиве?
— Једногласни став Светог архијерејског Сабора на последња три заседања је — СПЦ се противи подели и признању Косова и зато постоје конкретни разлози. Они нису само политички, то су пре свега ставови засновани на пастирској бризи према нашем народу. Свака врста поделе де јуре територије Србије по Резолуцији 1244, значила би аутоматски признање осталог дела за (такозвану) независну државу Косово. Или, у крајњем случају, повезивање Косова и Албаније, као дела (такозване) „велике Албаније“. Дакле — подела и признање су узајамно условљени.
Већина нашег становништва од 130.000 живи јужно од реке Ибра, ту су и сва четири Унеско споменика, тешко је веровати да би после таквога споразума ико од Срба могао да опстане. То није само принципијелно питање једне државе која треба да има своје достојанство, већ, пре свега, питање које се односи на живот људи. Суочавамо се са новим процесом својатања светиња, служењу римокатоличких миса на темељима српских цркава, деца у школи уче да су то албански манастири, стичем утисак да се формира друштво које је искључиво скројено само за косовске Албанце и које треба да постане потпуно етнички чиста територија, где ће сви трагови српског историјског, културног и духовног постојања бити потпуно затрти.
Како гледате на све офанзивније укључивање Америке у решење проблема, они инсистирају да Србија призна Косово?
— Увек су се велике силе сукобљавале над овим простором, и дан данас смо заправо сведоци прожимања тих интереса, и то у великој мери утиче на начин решавања косовског питања. Принципијелан став Цркве је да је тешко наћи стабилно решење, уколико не постоје основни услови. Јеванђеље нас учи да не можемо да градимо кућу тамо где где немамо чврсте темеље — на песку, на живом блату, тамо где нема владавине права, где царује корупција, где немамо истинско поштовање људи, без обзира које су вере или националности.
САД имају принципијелан став да морају да се заштите права Срба, посебно да морају бити заштићене наше светиње и наша верска права. И Стејт департмент је више пута изнео подршку одређеним напорима наше Цркве, конкретно — на примеру одлуке уставног суда (привремених институција) Косова око манастира Високи Дечани, али инсистирање на признању (самопроглашене независности) Косова, које би решило проблем, једноставно — није реално. Оно не да не би решило проблем, него би се учврстила ситуација која је заснована на дискриминацији једне етничке заједнице која је аутохтона, до потпуног отварања пута за стварање етнички чисте албанске територије. Овде се не поштују ни закони, чак ни одлука уставног суда (привремених институција) Косова. То ће бити једна од првих прилика за будућег премијера (привремених институција) Косова, пошто је претходни упорно инсистирао на томе да неће да изврши одлуку свог сопственог суда. Да видимо какав ће бити његов однос према закону, јер се господин Курти позива на владавину права и закона.
Колико нам ставови Руске Федерације могу помоћи да останемо на овом простору?
— Један од кључних темеља става Русије јесте Резолуција 1244 СБ УН. Нажалост, неки политичари у Србији сматрају да Резолуција 1244 нема никаквог значаја, међутим, то је обмањивање јавности и део шире политичке игре, да се на мала врата уведе неко решење које би ишло у том правцу. Став Русије је врло принципијелан и јасан. Они желе, пре свега, нормалне односе међу људима овде — не желе насиље, већ заштиту. Више пута је и Руска Црква изнела забринутост због заштите православних објеката. Надам се да ће Русија да остане при томе, и да се наставља мисија УН, која, нажалост, у неким аспектима није одговорила својим задацима. Допустила је многе ствари након рата, на известан начин саучествујући у једној трагедији послератне мисије на Косову, која је довела практично до нестанка једног народа пред очима васцеле међународне заједнице.
Прошло је годину дана од увођења такси на производе из централне Србије и БиХ; сматрате ли да може нешто да се промени, уколико Курти буде изабран за премијера?
— Треба оставити да видимо какво ће бити понашање нове владе (привремених косовских институција). Што се тиче такси на нашу робу, то је нешто што се доста лоше одразило на наш народ. Ипак, можемо приметити да снабдевеност није критично угрожена, барем на северу Косова. Овде јужније практично и нема српске робе, врло мало, али мислим да се то ипак одражава на наше становништво и да је у 21. веку, без обзира на комплексност односа Београда и Приштине, апсолутно неприхватљиво да се уводе такве селективне санкције које су противне духу ЦЕФТА-е, која макар омогућава циркулисање робе и услуга, свега што је потребно за нормалан живот.
Зашто се Срби не враћају на Косово И Метохију?
— Непосредно после рата било је јако великог интересовања да се људи врате и тада су пропуштене многе прилике. Ми смо се као Епархија јако много залагали и играли кључну улогу у томе. Систематски се спречава повратак, људи су били спремни да се врате у Мушутиште у Сувој Реци, и онда је Србин који је предводио ту иницијативу ухапшен. Албанац који је узурпирао његову имовину одједном се досетио да је он ратни злочинац. Наравно, то се показало нетачним, али тај човек је био неколико месеци у затвору и њему више није до повратка. Тиме је послата порука свим другим људима који хоће да се врате.
Да ли сте наишли на албанског интелектуалца који је спреман да саслуша, који је спреман на суштински дијалог са Србима. Таквог човека у јавном животу Косова и Албаније ми не знамо...
— Има људи које сам се упознао и пре рата, који су разумни, нису мрзитељи српског народа, али постоји прећутна сагласност или страх да се било ко јавно заузме за страдање Срба. Немате ни једну хуманитарну организацију из цивилног друштва која би се бавила питањем дискриминације Срба и нашег језика, који је по уставу (привремених институција) Косова једнак са албанским, имамо ту потпуно ћутање.
Овај манастир је четири пута нападан оружано — Високи Дечани су најчешће нападан хришћански објекат на територији Европе од Другог светског рата. Само један случај је решен, Албанац је осуђен на две и по године, а након два месеца је пуштен. Осуђен је због узнемиравања јавног реда и мира, иако је реч о отвореном терористичком нападу. Тешко ми је, јер нисам видео спремност да се то осуди, формира се расположење да су Срби под извесном колективном крвном осветом, да је српско време прошло. Срби као да треба да нестану, а ми овде вековима живимо. Ми не негирамо Албанцима право да и они живе овде дуго, свако има своју историју, обичаје, културу, али морају поштовати и наше.
Да ли је један од сценарија и оснивање такозване „косовске православне цркве“, која би могла да служи у нашим храмовима једнога дана?
— Технички гледано, може да се прогласи шта год, али то неће бити легално и није реално. Неће имати никакав никаквог значаја у православном свету. Не видим ко би био члан такве организације, пошто су православни хришћани на простору КиМ етнички Срби. То би била авантура која би се онима који би у њу ушли разбила о главу. По уставу (привремених институција) Косова, какав год да је, захваљујући међународном притиску признато је име Српске православне цркве. То је још на снази, видећемо да ли ће тако и остати. Било би веома важно да се ураде додатне мере, како би се таква авантура правно онемогућила.
Имам информацију да сте тражили сусрет са председником Вучићем, и то као грађанин Јањић. О чему сте разговарали?
— Председник зна о чему смо причали, зна и мој епископ и патријарх, не бих улазио у детаље. Пренео сам му забринутост нашег народа, надам се да ће председник то имати у виду и било би добро да има, јер наш народ остаје дубоко забринут. Такође је јако важно да се никада не заборави да наш народ овде гледа у Србију са великом надом да би остао и опстао.
Саборност је овде толико јака, да скоро можете да је додирнете. Да ли се можда ви више молите за нас, који смо у Србији на безбедном, него ми за вас?
— Молимо за цео наш верни народ, најважнија молитва „Оче наш“ је у множини, јер се сви молимо, као Црква, као заједница, делови једнога тела, не можемо без наше браће у централној Србији, на Балкану, у дијаспори. Уосталом, Косово и Метохија је суштински, цивилизациони, културни елемент, који чини српски народ оним што јесте. Косово и Метохија су духовни појам, суштина нашег духовног идентитета, који превазилази национално. Православни Србин, српство, Светосавље — нису етнички појмови. Моја покојна бака је говорила — „и Руси су Срби“, зато што је под Србима сматрала православне. Црква не сме да раздваја, већ да повезује, али не да повезује на основама пролазних идеологија и интереса или неке геополитике, него на вечним основама истине у Христу, која нас је вековима одржала.
Посматрала сам са коликим поштовањем италијански војници обилазе наше светиње и прате Свету Литургију, чини се да је једна од Ваших мисија да им објасните ко смо ми заправо и шта тражимо...
— Ове светиње и манастири су нешто што треба да нас повезује, а не да нас раздваја, да не буду камен спотицања. Волео бих да косовски Албанци осете поштовање према њима, јер то никада раније довођено у питање, већ су и штитили Дечане. Када су нам били браћа и сестре из Албаније, певали смо и на словенском и на албанском и на италијанском. Долазе људи из свих крајева света, који се никада не би срели, имамо и помоћ Руске православне цркве, посебно Сретењског манастира, преко нашег оца Игњатија. Он је амбасадор нашег народа у Русији, толико је велика његова љубав према српском народу. И владика Тихон и владика Иларион, који је на челу Одбора за спољне послове Московске патријаршије, дивно је било причати са човеком који је изванредан интелектуалац, али и композитор.
Извор: Спутник
