Митрополија загребачко-љубљанска је свечаном академијом у Словенији прославила спомен на Светога Саву, првог Архиепископа српског, оснивача наше свете помесне Цркве српске.
Академија у част најдивнијег изданка нашег народа одржана је у петак, 31. јануара 2020. године, у словеначком месту Витање, у здању Европског културног центра за свемирске технологије. Ова академија је истовремено била посвећена још једном великом човеку, који је потекао из нашег народа и коме је животни узор био управо Светитељ Сава, Михаилу Пупину.
Својим научним радом Пупин је дао велики допринос целом свету. Посебан, пак, допринос својим ангажманом почетком 20. века, Пупин је дао Републици Словенији. Благодарећи његовом посредовању код водећих личности оновремене светске политике, на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, велики део данашње Словеније, међу њима Блед и Триглав, није постао део Италије, него је остао у границама Словеније. У спомен тог догађаја, а у знак пријатељства словеначког и српског народа, ова академија је била посвећена овом великом научнику.
Почасни покровитељи академије су били председник Србије Александар Вучић и председник Словеније Борут Пахор.
Академији су присуствовали представници других Цркава и верских заједница надбискуп и метрополит љубљански г. Станислав Зоре, надбискуп и метрополит мариборски г. Алојзиј Цвикл, умировљени бискуп цељски г. Станислав Липовшек, бискуп евангеличке Цркве у Словенији г. Леон Новак, представници Србије и Словеније г. Никола Селаковић, изасланик председника Републике Србије, гђа Тања Кершеван Смоквина, државни секретар Министарства културе Републике Словеније, гђа Зорана Влатковић, амбасадор Републике Србије у Словенији, г. Милорад Живковић, амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Словенији, г. Грегор Лесјак, директор Канцеларије за верске заједнице Републике Словеније, г. Милорад Пуповац, заступник Сабора Републике Хрватске, г. Синиша Татловић, потпредседник СКД Просвјета из Загреба, г. Марко Сладојевић, председник Савеза Срба Словеније, г. Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, г. Славко Ветрих, жупан општине Витање, г. Јанез Фајфар, жупан општине Блед, као и други виђенији гости.
Окупљене на свечаној академији је поздравио Његово Вископореосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије:
- Драга браћо и сестре, драги пријатељи,
Док сам прилазио Европском културном центру за свемирске технологије где смо се вечерас окупили, морао сам да застанем, и то не само на трен. Зашто, питаће се они који нису овде били, а гледају нас у телевизијском преносу у Словенији, Србији и другде. Зато што се у овом месту, градићу Витање, на диван начин огледа сарадња, синергија божанске и људске креативности. Божанска креативност огледа се у ванредној лепоти пејсажа, а људски допринос у оближњем храму који својим високим звоником, а поготово молитвама и песмама верника, стреми и досеже небо. А ово пак, велелепно здање Европског културног центра за свемирске технологије, архитектонским решењем снажно подсећа на човекову непрекидну икаровску жељу да знањем себи створи крила и спозна вечну истину, односно дохвати недохвативо.
Опис овог крајолика подсећа и на разлог нашег сусрета: у личности и делу светитеља Саве Немањића, најзначајнијег и најзаслужнијег од како је рода српског, остварила се синергија божанског и људског деловања.
Свети Сава је градио или помагао градњу дивних храмова: Хиландара, и других на Светој Гори, Жиче и Милешеве у Србији, цркава у Јерусалиму, Витлејему, Александрији и Солуну, Риму и Барију. Он је отац српске књижевности. Он је утемељио српско црквено и државно право; Он је поставио темеље српске медицине. Он је обављао важне војно-политичке мисије, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир тзв. међурелигијског дијалога са Исламом. Због свега тога могли бисмо га сматрати највећим националним херојем. Али, он није само то, јер у исто време, надахнут Духом Светим, просвећивао је народ светлошћу Јеванђеља, откривао им лепоту богослужења и, што је најважније основао, аутокефалну, самосталну Српску Православну Цркву, на чијим духовним темељима је створена хришћанска, али самосвојна духовност, заправо идентитет српског православног народа. Такав идентитет хришћанину, свима нама омогућује да будемо попут пророка Мојсија. Мојсије је, будући да је био сигуран у свој идентитет, односно знао је ко је и шта је, могао насамо и са самим Господом да разговара, а од Њега да чује о неизрецивој вредности сваког човека. Ту тајну нам је, пре свега светим животом открио Свети Сава. Зато он није напросто национални херој, он је много више од тога, он је светитељ Божији, а светитељи и кад су наши припадају свим народима. Kао човек Цркве, он у Цркви није видео музеолошку чуварку стерилног предања, народног фолклора и обичаја често глувих за савременог човека, његова искушења, проблеме и потребе, нити институцију, макар и најважнију, која треба да сачува било шта што нас за земљу веже, него је видео као простор преображаја, свега што нам је дато, у место љубави према Богу и према сваком човеку, који се зове ближњи. Kао простор у којем се надилазе супротности и поделе. Kао једину шансу да сваки човек кроз Христа не губећи свој идентитет, остајући оно што јесте, кроз љубав узрасте до јединства и заједнице са свим људима као браћом. Само тако и сваки православни Србин, који је укорењен у свом православном светосавском идентитету, може у заједници са свима, али и насамо да општи са самим Богом, који разуме и прима наше молитве, наше појање, на нашем српском језику. Само када знамо ко смо, ми можемо да општимо са другима, да сарађујемо, да доприносимо, да се волимо са другима, са другим народима, другим културама, другим језицима, другим песмама и ритмовима музике и живота.
И у другој личности у којој вечерас препознајемо лик Светог Саве, а тако и самог Христа Господа, на чудесан начин спајају се Божји благослов и људско прегнуће. Чудесна је, бајковита, али и истинита прича о томе зашто је и како је Михаило Пупин, велики амерички и српски научник и проналазач, из родног Идвора у Србији кренуо за Америку. Дубоко побожна Пупинова мати Олимпијада једне је ноћи сањала да јој сам Свети Сава говори да њен син Михаило треба да крене у свет у потрагу за знањем, односно за спознајом Вечне Истине, како је она то звала. Тај сан је са дубоком вером која ју је красила, као заветну поруку пренела свом сину Михаилу, коме се то дубоко урезало у детињу души. Много година касније, већ као чувени научник, у разговору за Њујорк Тајмс, Пупин је са великим жаром објашњавао новинару ко је био Свети Сава и какве је заслуге имао не само за свој српски народ. Надахнута и обележена Светим Савом животна прича Михајла Пупина, који је, будући да је био сигуран у свој идентитет, дао велики допринос светској науци, свом народу и Отаџбини, на посебан начин уписана је и ову благословену земљу Словенију.
Наиме, захваљујући изузетном ангажману, угледу и личним везама са угледним члановима америчке делегације, као и са председником Вилсоном, Михајло Пупин је 1919. године на Мировној конференцији у Паризу, која је далекосежно утицала на обликовање граница многих европских држава, судбоносно допринео да „бисер Словеније“, „бледски троугао“, уместо да припадне Италији како је предвиђао Лондонски уговор из 1915. године, остане у својој матици. У знак захвалности, две године касније, Пупин је предложен за почасног грађанина Бледа. У записнику десете општинске седнице од 20. септембра 1921. године на Бледу пише да су именовали за почасног грађанина бледске општине универзитетског професора Михајла Пупина који има највеће заслуге да су Блед и Бохињ остали у својој држави“. Матија Славич, словеначки експерт за територијално разграничење, касније пише да је „сербски ројак“ Пупин „пришел в Париз ин говорил при Американцих за наше меје“. Баш зато што је био надахнут духовношћу Светога Саве, а преко њега Христом, Пупин је могао да воли и поштује своје, али истом мером да воли и труди се за добро других. Тако и ми православни хришћани овде и свугде, само онда када достојанствено негујемо себе, свој идентитет, можемо обогатити друге и другима бити обогаћени, можемо волети друге и од других бити вољени, можемо знати да су сви људи браћа.
На крају свог поздравног слова митрополит Порфирије је призвао Божји благослов на све и честитао празник речима: Нека благослов Божји дође на све нас овде сабране и на ову предивну земљу, на све људе који живе у њој и на читав свет. Срећан и благословен празник!
Кроз слике из живота великог српског научника присутне су провели великани словеначког и српског глумишта Борис Каваца, Наташа Нинковић и Војин Ћетковић, као и млади Стефан Калезић. За музички део програма били су задужени: етно група Врело, византијски хор Мојсије Петровић, Крагујевачки академски оркестар хармоника, као и словеначка оперска певачица Ирена Ј. Тиран. Сценариста академије је уважена српска списатељица гђа Ивана Димић, док режију потписује гђа Светлана Драмлић из Словеније.
Снимак академије биће емитован у недељу, 2. фебруара 2020. године, у 20 часова на Другом програму Радио-телевизије Србије, а на Другом програму Радио-телевизије Словеније снимак ће бити емитован истога дана у 20:50 часова.
Извор: Инфо-служба СПЦ
