Прилог о Великом посту протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у Великопосном броју "Православља" (бр. 1272.15. Марта 2020).
Литургија пређеосвећених дарова служи се само за време свете Четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у Типику има знак +, или, пак, храмовни свети. Ова служба се са слободом може назвати срцем великопосних богослужења, или једним од најомиљенијих великопосних богослужења. Према древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако у те дане падне празник Благовести), јер је радост Евхаристијског славља неспојива са покајним карактером Великог поста. Литургија пређеосвећених дарова води порекло из првих векова хришћанства, а њену коначну редакцију сачинио је свети Григорије Двојеслов, епископ римски који је живео у 6. веку. Бројни су називи ове литургије, неки од њих су: Литургија Четрдесетнице, Литургија освећења чаше, а неки је називају Службом причешћа. Она је покајног карактера сходно времену у коме се служи, врши се у тамном одјејанију, она није Евхаристијско славље, и не можемо је назвати Литургијом у правом смислу те речи, јер не садржи анафору, а најједноставније речено, можемо је назвати вели- копосним вечерњем са причешћем.
У наставку доносимо поуке патријарха српског Иринеја и архијерејâ, о значају активног учествовања у Светотајинском животу који је утемељен и који врхуни у причешћу светим Тајнама Тела и Крви Господње:
Патријарх српски г. Иринеј: Приступање Светој Чаши је дар над даровима!
Најсветија молитва за здравље и за исцељење душе и тела је Света Литургија — Свето Причешће које примамо на опроштење грехова, на очишћење свега онога што нас од Бога отуђује ради задобијања Царства Небеског и задобијање здравља душе и тела. Света Евхаристија је превелика Тајна у којој примамо највећи дар Божији, а то су Тело и Крв Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. У то не треба никада да посумњамо, јер на тај начин ступамо у благодатну заједницу са Господом, примајући тај највећи дар, који је Господ даровао људима, а који има велике благодатне последице, јер је Господ рекао: „Ко не једе Тело моје и не пије моју Крв нема живот вечни“, такав нема заједницу са Господом нашим“, истакао је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј у недељу девету по Педесетници, на литургијском сабрању у храму светих равноапостолних цара Константина и Јелене на Вождовцу, 18. Августа 2019. Лета Господњег.
Епископ жички г. Јустин: Господ је дошао да нам дарује живот вечни, а радост вечног живота предокушавамо у светој причешћу!
Изнад свега Господ је дошао да нам дарује живот вечни. Јесте да после Њега ми и даље умиремо, јер смо саздани од земље, али и та земља када се освешта Именом Божијим, кроз Свете тајне, када ми уткамо себе кроз Свето причешће, кроз пост, молитву, истинити живот, када уткамо у себе Христа не можемо ни ми бити смртни, јер тамо где је Христос, тамо нема смрти. Баш као што је и Христос био положен у гроб, али је после трећег дана васкрсао, јер није било могуће да Господар живота буде држан у смрти, у гробу, поучио је сабране Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, на литургијском сабрању 26. Јануара 2020. Лета Господњег у свештеној обитељи манастира Вољавча.
Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије: Црква нас непрестано позива да се хранимо Небеским и вечним Хлебом!
На свакој светој Литургији свештеник, у име Божје, позива народ да приступи светој Чаши, да прими свете тајне Христове, да прими Божју благодат, каже се „Светиње светима“. Значи, потребна је наша припрема и никако не може да буде изговор да се за свето причешће припремамо само у току постова. Зашто бисмо онда вршили богослужења ван постова, а вршимо их сваке недјеље и празника? То је потпуни дуализам, лоша прича да неко за себе каже да је хришћанин, али се причешћује само у току постова, а ван постова не. На тај начин сами уводимо расцјеп у нашу вјеру и у наш живот, постајемо двојне личности, живимо двојни живот, некад смо хришћани, некад нијесмо. Црква Божја позива вјерни народ да приступи светој Чаши сваке недјеље и празника. То значи да нас позива да се увијек припремамо да се хранимо Небеским хљебом, нагласио је Епископ бу- димљанско-никшићки Јоаникије у интервјуу за Радио-Милешеву, 2017. Лета Господњег.
Епископ осечопољски и барањски г. Херувим: Литургија – загрљај човека са Богом!
Литургија је загрљај човека са Богом, јер се на том месту и у том догађају сусрећу најприсније Бог и човек. Ту кроз Тело и Крв Христову примамо живог и делатнога Бога, и тај загрљај Божији је печат нашега живота у Цркви Божијој. Нигде у овоземаљском животу не можемо стварати ту најприснију и најлепшу заједницу човека са Богом сем у Цркви, кроз живљење Светотајинским животом, кроз живљење преображеним начином живота. То је подвижнички пут и испоснички пут нашега живота, ако живимо у Цркви и вршимо заповести. То је најбољи и најлепши живот који нам се даје овде на земљи, који нам је Господ оставио, да можемо бити у непрестаној заједници са Њим. Сваке недеље нам се отварају Двери Раја ако ми то хоћемо, и ако својом слободном вољом ми то желимо. Једино слободном вољом и љубављу можемо да остваримо ту најлепшу заједницу са Богом у Светој Тајни Причешћа, казивао је Епископ Херувим о значају активног учествовања у Светотајинском животу, 10. Новембра 2018. Лета Господњег, на литургијском сабрању у храму Свете Тројице у Маркушици.
Викарни Епископ диоклијски г. Методије: Литургија је извор сваке заједнице!
Ништа људскоме бићу нема потребитије и ни за чим више не вапи човјек као створење Божије, од заједнице. То је најдубља потреба људскога бића – заједница. Без заједнице не бива ништа. Литургијска заједница је извор сваке друге људске заједнице. Зато се у склопу Литургије крштавамо, јер из те литургијске заједнице добијамо крштење и постајемо чланови Цркве. Зато се на Литургији народ и вјенчава, зато што из литургијске заједнице иде права истинска заједница – заједница давања, и она је једина благословена заједница. Истински циљ нашега живота јесте задобијање благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење, поучио је Епископ диоклијски г. Методије, на литургијском сабрању у храму Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој.
Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић
и катихета Бранислав Илић
Извор: Православље
