Суочени са епидемијом вируса короне и мерама које надлежне институције предузимају у циљу њеног сузбијања на територији Централне Србије, Косова и Метохије, осећамо архипастирску одговорност да се обратимо свештенству, монаштву и верном народу наше богоспасаване Епархије.
Црква Христова вековима се суочавала са бројним епидемијама, пошастима, ратовима и другим несрећама, у којима су здравље и животи њених верника и свих других људи били угрожени. То су увек била времена када је требало показати веру, вратити се Богу и ближњима у љубави и праштању, али и помоћи онима који страдају. Још од раних векова забележено је да су хришћани међу првима у великим епидемијама помагали болеснима, бринули се о сахрањивању пострадалих, неретко излажући и своје животе непосредној опасности. За Цркву Христову оваква страдања увек су била и позив на покајање и обнову наше хришћанске вере у Христа као јединог Спаситеља и исцелитеља душа и тела наших. У Еванђељу по Луки (21.11) Господ каже својим ученицима: „И земљотреси велики биће по мјестима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба“. У свему томе наша вера у Христа нас блажи обећањем да се све то „има збити“, али да ништа што се догађа није без чудесног промисла Божијег који нас управља вечном животу, кога окушамо већ и сада, овде, као Црква Христова. Зато нас Господ стално упућује да не живимо у страху и бригама, већ да чинимо што до нас стоји да поправимо околности у којима живимо, дубоко се уздајући у спасење и победу над смрћу, које имамо једино у Њему. Треба да знамо да од страдања у овом свету и веку има само нешто опасније, а то је да изгубимо нашу веру и наду у живога Бога, васкрслог Христа. Управо је време Великог Поста период у коме се свакодневно подсећамо на страдања Христова и Његово Васкрсење и победу над смрћу и зато постом и молитвом треба да се крепимо да бисмо храбро, достојанствено и одговорно прошли и ово кушање и показали се синовима светлости и љубави Божије.
Овом приликом желимо да охрабримо наш верни народ, позивајући све да се још више утврдимо у вери која нас је вековима одржала и очувала као народ Божији на овим благословеним просторима и дамо неколико пастирских упутстава у вези богослужбеног и светотајинског живота наше Епархије у овом периоду:
1. Црква Христова је стални сабор Бога и верног народа, јер и Господ каже „где су двојица или тројица сабрани у моје име и ја сам међу њима“ (Mт. 18.20). Зато ће се и у овом периоду где год постоје могућности и даље служити у храмовима Света Литургија, а у нашим манастирима одвијати и сва остала богослужења. Цркве неће бити затваране и ко год жели да прими Свете Тајне било на богослужењу или на други начин, неће му бити ускраћивано. Услед могућег ширења болести, остављамо нашим верницима да по сопственој савести, како према себи, тако и према својим ближњима (посебно оним старијим и болесним) расуде како да учествују у животу Цркве, поштујући одредбе надлежних институција о ограничењу окупљања. Не заборавимо, Литургија није само богослужење, већ и наше служење ближњима, те позивамо парохијске свештенике да посебно са млађим верницима воде рачуна о старијим парохијанима којима је потребно да се обезбеди храна или друга врста помоћи. Увек треба да се руководимо правилом да се наша љубав према Богу мери и нашом одговорношћу према ближњима и да лична одважност и вера никада не сме да угрози оне око нас. Сви који из разних разлога нису у могућности да редовно учествују у богослужењима, добро је да код куће читају молитве из молитвеника са својим ближњима и тако учествују у животу Цркве.
2. Ово је време када парохијски рад треба још више интензивирати и у оваквим специфичним околностима. Свештеници би требало да преко својих парохијских интернет сајтова или друштвених мрежа свакодневно поучавају своје вернике, храбрећи их и подстичући да време повећане изолације користе на духовно усавршавање и молитву. Својом ревношћу и достојанством свештеници треба да буду пример својим верницима.
3. Будући да је Велики пост време благосиљања свете водице по кућама, због постојеће епидемије, свештеници неће по уобичајеној пракси обилазити домове парохијана, већ ће за потребе своје парохије освештати воду у храму и обезбедити да свако од верника који жели може да је добије у цркви, или ће му у случају немоћи бити достављена до куће.
4. Предлажемо да се црквене службе, као што су: крштења, венчања, опела и сахране обављају у присуству породице и најуже родбине.
5. Црквена звона су вековима по предању наше Цркве била подсетник на молитву, симбол нашег поуздања у Божију помоћ и благослов. Отуда налажемо да и у нашој Епархији, као што је случај у Митрополији црногорско-приморској и другим, у свим парохијским и манастирским храмовима у периоду од 8 до 20 часова, у временском интервалу од 2 часа, звоне звона (у трајању од 5 минута) до окончања епидемије. Нека нас звона опомињу на молитву коју посебно тада треба да упућујемо Господу.
6. По свим храмовима где се служе редовне службе (Божанска литургија, вечерња, јутрења) саветујемо да свештеник по отпусту прочита молитву за избављење од епидемије (коју је саставио свјатјејши Патријарх Румунски Данило (прилог 1). Ову корисну молитву и верници сами могу да читају у својим свакодневним обраћањима Богу.
7. У време трајања епидемије налажемо да се привремено прекине примање посетилаца и гостију у манастирима, а монасима и монахињама да умноже своје молитве за здравље и спасење свих.
8. У свим осталим питањима живота треба се руководити по одредбама наше Цркве, као и санитарним и безбедносним упутствима надлежних институција, одговорно се односећи према другима.
Посебну благодарност изражавамо свим лекарима и медицинском особљу који улажу велики труд да помогну најугроженијима. Бог нека их укрепи у њиховом делу и прими њихову жртву љубави као један од најлепших примера како служити Богу и ближњима у оваквом времену.
Бог да вас благослови и укрепи молитвама Свете Богородице, Пећке Краснице, Св. Краља Стефана Дечанског, Светих архиепископа и епископа пећких, Св. Јоаникија Девичког, Петра Коришког и свих светих просијавших на просторима наше Епархије рашко-призренске.
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ
+ТЕОДОСИЈЕ
