У посланици се, између осталог, каже да је иконопоштовање успостављено на Седмом васељенском сабору, а посебним залагањем Богом крунисане царице Теодоре иконе су свечано враћене у цркву.
„И док целивамо иконе у нашим црквама и поштујемо их, ово поштовање не треба да буде тек спомен на догађаје из прошлости и то од значаја само за оне који су га наследили као културну традицију ... Када је свети патријарх Тихон био архиепископ Сан Франциска, са жаљењем је говорио у Недељу Православља 1903. године о „многима који су рођени, васпитани и просветљени Господом у православној вери, а ипак се одричу те вере, не обраћају пажњу на учење Цркве, не држе се њених заповести, не слушају своје духовне пастире, и остају хладни према божанској служби и Цркви Божјој“. Бог је толико много дао америчком Православљу почев од 1903. – парохије, манастире, богословије, академије и црквене програме – али да ли смо ми одрасли у оном духовном смислу за чим је чезнуо свети Тихон, пита се грчки православни архиепископ амерички Елпидофор.
Искушавани смо секуларизмом савременог друштва да ограничимо Христа на небо у некој новој врсти иконоклазма. Под притиском смо да на Цркву гледамо више као на етничко-верску организацију која се бори за превласт овога света, за уплив у данашњем друштву, уместо да живимо сходно нашем призиву – да освећујемо твар и доводимо је у општење са Богочовеком, Господом нашим Исусом Христом...“
Извор: Инфо-служба СПЦ
