Тема часа: Хришћанство и изазови потрошачког друштва
Презентацију на тему часа погледајте и преузмите ОВДЕ
Предавање на тему часа:
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.
Прва препрека је терминолошке природе, јер се основни појмови у овом домену често мешају. Примера ради, веома често се поистовећују термини глобализам и глобализација, иако су у питању две потпуно различите ствари – глобализам је доктринарни поглед на свет у целости, док је глобализација историјски феномен, процес глобалног повезивања који се у ужем смислу одиграва од краја Другог светског рата па наовамо. Дакле, на првом месту је потребно поћи од прецизне терминологије како бисмо знали о чему уопште говоримо.
Друга препрека за реално сагледавање изазова глобализације је свођење тог процеса само на економску и политичку раван. То је погрешан пут, с обзиром на то да је глобализација веома сложен феномен – није спорно да је глобално политичко-економско повезивање један од најважнијих фактора, но оно ни у ком случају није једино које је релевантно. Глобализација носи и културне, технолошке, религијске и многе друге конотације. Исто важи и за историјске аналогије: иако постоје очигледне сличности са древним епохама, савремени процес глобализације има доста тога јединственог што га чини несводивим на претходна историјска искуства.
Трећа препрека је субјективног карактера и односи се на острашћеност према овој теми. Ставови према глобализацији су често дијаметрално супротни, јер зависе од оног аспекта који се уважава, односно оног који се занемарује. Тако међу хришћанима постоје и огорчени противници глобализације и крајњи конформисти. Први превиђају мисионарске шансе и могућности за ефикасније деловање у организационом смислу које глобално повезивање света отвара, док други затварају очи пред проблемом глобалног потрошачког менталитета, еколошке катастрофе (еколошка криза је већ превазиђен појам), огромних друштвених неједнакости. Стога је објективност предуслов за квалитетну анализу и уважавање предности и мана које феномен глобализације носи.
Суштински одговор на процес глобализације је, међутим, дат вековима раније, и то од стране Светитељâ Цркве – јединих истинских „глобалиста“ кроз историју. Ово стога што је једини аутентични глобализам онај који својим молитвеним ставом представљају управо Светитељи Христови: иако нису били светски путници, нити технолошки глобално умрежени, они су својом жртвеном молитвом обухватали цео створени свет, желећи да сви људи буду спасени у Христу. То је једини аутентични поглед на свет у целини, који је неупоредиво изнад интересних претпоставки које су данас доминантни покретачи процеса глобализације. И ту је крст савремених хришћана који су у постојање призвани у времену глобализације. Тај крст се састоји у неговању етоса хришћанског глобализма који се пројављује не само у жељи за глобалним повезивањем, већ пре свега у молитви за спасење некога ко је тамо. Тај крст је можда лудост за данашњи глобализовани свет који углавном почива на профиту и задовољавању личних потреба. Али тај крст је и сила Божија нама који се спасавамо (1Кор 1, 18).
Додатак о Великом посту:
Вероучитељ и катихета Бранислав Илић
