У манастирској тишини вредне руке монахиња, са молитвом на уснама, украшавају васкршња јаја – воском, биљем, акрилним бојама… Сваки потез повлаче пажљиво и оживљавају чаролију боја, цртежа васкршњих порука, са много стпљења и пуно маште.
Репортере “Вијести” јуче је на капији манастира Ждребаоник дочекала порука да је затворен. Ипак, у том даниловградском манастиру љубазно су нас дочекали игуманија и 15 монахиња. Ранијих година оне су, пред најрадоснију хришћански празник – Васкрс, украшавале више од хиљаду јаја. Због ситуације изазване епидемијом коронавируса, први пут припремају мање од тога, објашњава монахиња Теодосија. За све њих, јучерашњи је Велики петак који најдуже траје:
“Данас се налазимо у њему и сви осјећамо крст на ком је Христ разапет и трудимо се да га понесемо. Ово је више него тужно. Носимо свој крст и ми и народ и изнијећемо га до краја, ако Бог да”, казала је она. Док монахиње марљиво раде свака свој део посла – кувају јаја у луковини, бојама, украшавају воском, мраморном и батик техником, цртају акрилним бојама, стављају цвјеће и биљке, па вежу јаја у најлон чарапу, без муке задовољавају новинарску знатижељу објашњавјући како се што ради. Теодосија им помаже и појашњава које све технике користе.
“Фарбамо јаја у луковини, користимо стару технику фарбања воском која се чува у свим нашим православним домовима, а манастир је и дан данас његује… Са доласком млађих сестара увели смо и ове друге начине, па смо фарбали акрилним бојама, цртали разноразне мотиве, затим смо радили мраморну технику. Свако са својим даром и умјећем допринесе да јаја изгледају љепше. Раније смо фарбали више од хиљаду јаја, било је толико народа да би то све раздијелили за три, највише четири дана, а сада смо смањили, због свега што се дешава”, казала је она.
Болан је Васкрс без верника
Први пут ове године Васкршња Литургија ће бити одржана без верника. Ту одлуку пре неколико дана донела је Митрополија црногорско-приморска, поручујући верницима да се придржавају препорука медицинске струке. Тада су позвали вернике да, знајући да нам је свима као људима подједнако потребна брига и о души и о телу, празник Васкрсења Христовог прославе уз поштовање и црквених и здравствених правила. Монахиње свакодневно објашњавају верницима да у недељу неће бити причешћа, а то им је, каже Теодосија, јако болно.
“Заиста јако болно. Како црква да не отвори своја врата за сваку духовну потебу, јер она је љечилиште, она је духовна болница. Као што постоје праве болнице и црква је болница за све потребите, који долазе овдје и траже духовну утјеху. Много је болно за све оне који живе црквени живот, који знају шта је богослужење, желе да се причесте и дођу до Господа самог. Сада нам је много тешко због њих. Изналазили смо разноразне начине да им објаснимо да не могу доћи на службу и да се не могу причестити иако су постили цијели пост. Народ је добро разумио све ово и мислим да и они нас разумију и да пате исто због свега овога”, казала је она.
Монахиње се ипак надају да ће, у данима после Васкрса, поштујући све мере Националног координационог тела, верницима моћи да поделе јаја.
Пишу иконе и носе се са недаћама
Манастир Ждребаоник налази се на непуна три километра од центра Даниловграда. Манастирски комплекс, окружен високом каменом оградом, чине црква, велики конак и низ приземних зграда које су својевремено служиле као учионице. У манастирској цркви од 1856. похрањене су мошти Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве и део моштију Свете Февроније. Од 1991. манастир је женски. У кругу манастира саграђен је модеран и велелепан конак, са библиотеком и радионицом у којој монахиње “пишу иконе”. У мноштву икона које су осликале је и прекрасна реплика Филермосе.
И док се новинарска посета манастиру ближи крају, остаје жал за недореченим. Монахиње су причале и о вери, распећу Исуса Христа, жртви коју је поднео због свих, али и недаћама које се ређају на њихова плећа ових дана, поступцима оних који полицији пријављују посете манастиру иако поклоњење свецу није забрањено у време кад нема службе. Кажу да верују да ће, упркос немогућности да радост Христовог васрснућа поделе са онима који годинама долазе на службу у њихов манастир, Бог својом милошћу причестити све који су се спремали за ту свету тајну.
Лане, руже, јагоде, јарићи…
Вредне монахиње у паузи између молитви и рада имају разоноду – лане које су добиле када је имало свега пар седмица. Оно има посебно место унутар комплекса, смјештено је иза ограде, са леве стране од улазне капије… Три месеца једна од монахиња чувала га је у својој келији, док није ојачало. Сада од њега, док скакуће по манастирском дворишту, чувају руже. Осим о ланету, старају се о јарићима, кокошкама, гускама, ћуркама, а однедавно и једном патку. У њиховој башти засађене су јагоде, све врсте поврћа. Вредне руке монахиња одржавају и башту и целокупно имање, а неколико њих задужено је за пчеле…
“Неспоразум” на дан затворио манастирска врата
“Драга нам у Христу браћо и сестре, драга наша вољена дјечице, са жаљењем Вас обавјештавамо да ће у ове Васкршње дане наш и Ваш манастир због људске слабости и мале вјере бити затворен. Даће васкрсли Господ да овај голготски крст понесемо и изнесемо и загрлимо васкрслог господа и једни друге”, натпис је који је екипу “Вијести” дочекао на манастирској капији. Монахиње су објасниле да су манастир морале да затворе након опомене полиције, која је долазила по пријави комшија – да верници преко дана долазе да се поклоне моштима Светог Арсенија. Но, до краја посете натпис је скинут, иако изричити дан раније, представници даниловградске полиције дошли су јуче до манастира како би игуманији и монахињама објаснили да је у питању неспоразум.
Извор: Инфо-служба СПЦ
