Ових дана се интензивно говори о мјери којом је прописан максималан број грађана на вјерским обредима на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти (црквене и манастирске порте итсл.). Мјера је политичка, а не здравствена и нема утемељења у правном поретку Црне Горе. Неуставна је и дискриминаторна до сржи, јер се у сваком тренутку, на било којој јавној површини, може наћи више од 20 људи на физичкој дистанци осим у црквеним и манастирским портама!
Прилика је да се подсјетимо, а и да науче они који не знају, да су Црква и вјерске заједнице духовне и историјске, а у правном смислу суи генерис уставне институције у Црној Гори. Важно је и да се зна да правни поредак у Црној Гори није и не може бити суспендован за вријеме било какве епидемије, јер су и даље на снази сви ратификовани међународни уговори, Устав, закони и други акти. Људска права не могу бити суспендована или поништена.
Даље, свака наредба, мјера или препорука државног органа, па макар то било и Министарство здравља, мора бити у складу са правним поретком Црне Горе. Ти акти су на хијерархијској љествици увијек далеко испод, а не изнад Устава и закона. Они не смију бити у супротности са Уставом и законима. Недопустиво је селективно и лаичко тумачење правних норми у свакој, а посебно у ситуацији када се ограничавају одређена људска права.
Гледали смо како, уз дужно поштовање медицинске струке, љекари не само тумаче законске одредбе него и креирају наредбе. Питам се: да ли би тако великодушно допустили правницима или економистима да врше љекарске прегледе или хируршке интервенције?
Подсјетимо се да је Национални координациони тим (који је добио надуставна, готово ванземаљска и мистична својства у државној организацији) 7. маја ове године донио мјеру којом је дозвољено да се од 11. мајау вјерским објектима на 10м2 налази једно лице, а на просторима испред вјерских објеката до 20 лица. И у једном и у другом случају је обавезна физичка дистанца од 2 метра. Прва мјера је здравствена и она је легална и легитимна. Али, друга мјера је политичка. Донијета је због литија и то је јасно. Наведена политичка мјера је неуставна и нелегална, јер није у складу са чл. 11 и 46 Устава Црне Горе и чл. 2 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама. Осим тога, она није у складу ни са чл. 18 Универзалне декларације УН о правима човјека, чл. 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима и чл. 9 и 11 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Ријеч је о дискриминацији своје врсте. Одредбом из чл. 14 ст. 2 Устава Црне Горе је прописано да су вјерске заједнице “слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. У тај дио вјерског живота, државна власт, сходно уставној одредби, нема право да улази, нити, пак, да о томе одлучује. Осим тога, вјерске заједнице су, сходно чл. 14 ст. 1 Устава, одвојене од државе.
Одредбе наведених ратификованих међународно-правних аката у Црној Гори и чл. 46 Устава сваком грађанину јемче право и слободу да “сам или у заједници са другима, јавно или приватно испољава вјеру или увјерење”. Ово право је, као и остала, подложно ограничењу, ал и не и поништавању и укидању.
Вјерски обреди у вјерским (сакралним) објектима (црквама, манастирима, катедралама, џамијама, капелам итсл.), који се налазе на вјерским (сакралним) површинама (црквеним и манастирским портама и сл.) у правном смислу ријечи (а то је овдје примарно), нису “јавна окупљања или јавне приредбе” у смислу чл. 2 и 4 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама. То се јасно закључује уколико се има у виду одредба из чл. 10 Закона о јавним окупљањима. По тој одредби, организатор је обавезан да надлежном органу поднесе пријаву за одржавање јавног окупљања најкасније у року од 5 дана прије његовог одржавања. Ниједан вјерски обред у вјерским објектима и на вјерским површинама на којима се налазе вјерски објекти се не пријављује и за њега се не обезбјеђује никаква дозвола од стране Управе полиције као органа који је надлежан за јавна окупљања. То није прописано законом! Површине на којим се налазе вјерски објекти су неодвојиве од вјерских објеката и обрнуто. Ријеч је о сакралним просторима, који са вјерским објектима увијек чине цјелину.
Мора се имати у виду да се на вјерским обредима и учешћем у њима не изражавају “политичка, социјална и друга увјерења и циљеви, протести, интереси и различитости”, а што представља основу појмовног одређења јавног окупљања из чл. 2 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.
Осим тога, вјерски обреди не спадају ни у јавне приредбе, јер су Црква и вјерске заједнице непрофитне вјерске организације. Вјерски обреди се не одржавају “ради остваривања прихода у оквиру регистроване привредне дјелатности , а што представља основу појмовног одређења јавне приредбе у смислу чл. 4 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.
Мјера по којој је дозвољено присуство максимално 20 особа на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти у којим се врше вјерски обреди је неуставна, незаконита и дискриминаторна.
И лаику је, послије овога, јасно да се вјерски обреди у вјерским објектима и на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти не убрајају у јавна окупљања или јавне приредбе у смислу важећих и обавезујућих законских одредби. Имајући у виду напријед наведено, од цркава и вјерских заједница се једино може захтијевати да, током трајања вјерских обреда на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти, обезбиједе поштовање физичке дистанце од најмање 2 метра између двије особе и других хигијенских мјера. И ништа више! Само тако можемо да кажемо да су правила иста за све!
Број присутних вјерника на вјерском обреду једино може бити ограничен површином вјерског земљишта на коме се налази вјерски објекат, а не паушално за све вјерске објекте, који су различите површине и који се налазе на различитим вјерским површинама. Неопходно је да се мјера по којој је на вјерским површинама дозвољено присуство максимално 20 особа што прије измијени и усагласи са правним поретком Црне Горе без икакве дискриминације.
Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић
