Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, служио је данас, 2. маја, на празник Преподобног Јована Ветхопештерника и Блажене Матроне Московске, Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
Високопреосвећени Митрополит у литургијској бесједи је казао да су Свети апостоли, Свете жене мироносице, Богородица били живи свједоци Христовога васкрсења и зато је Свети Јован записао Оно што видјесмо, чусмо, што рукама својима опипасмо – то свједочимо.
У историји Цркве Божије постоје двије врсте оних који свједоче Христа: ови који су видјели, чули и опипали и посвједочили и они који не видјеше а повјероваше, који су, по ријечи Господњој, блаженији од оних који видјеше и зато повјероваше:
“Такви су дакле сви хришћани послије оних првих ученика Христових и апостола, који су живи свједоци живога Господа кроз сву историју до наших времена. Међу њима посебно мјесто заузимају свети Божији људи који су у своме срцу, души, уму, својим преображајем дотакли самога Господа и којих се дотакао Господ и сила Његовог васкрсење се уселила у њих”, истакао је Митрополит и додао да је један од таквих живих Христових свједока Свети Василије Острошки, чије мошти вјековима свједоче живога и васкрслога Господа.
Подсјетивши да ни Свети Василије Острошки није Господа видио тјелесним очима већ својим срцем, душом и умом, владика је казао да је сила васкрслога Господа освештала његове свете мошти и оне су кроз вјекове живи и опипљиви свједок Христовог васкрсења.
Осврнувши се на блаженог спомена оца Мома Кривокапића, Митрополит црногорско-приморски је рекао да је он својим животом и дјелом, ријечима, проповјешћу, вјерношћу Христу, био један од савремних свједока васкрслога Господа.
У најтежа времена безбожничке власти, када је Црква на овим просторима посебно страдала, послије распећа Цркве Божије, убиства једног митрополита, свештеномученика Јоникија (Липовца) и стотине свештеника, суђења другом митрополиту, Светом Арсенију (Брадваревићу), у времену када је спремано рушење цркве на Ловћену од истих безбожника, отац Момчило Кривокапић, син свештеника, такође протјераног из Црне Горе, свједочио је Господа.
“Међу првима послије Другога свјетскога рата усудио се, требало се онда усудити да се дође у Црну Гору, Котор, да буде свештеник, гдје је 50 година вјерно служио Господу. Гоњен и прогоњен, али неустрашиво је остао живи свједок живога Господа. Он је и упокојеног лика свога, чудесним осмјехом, посвједочио васкрслога Господа и радост што је био Његов живи свједок кроз читав свој живот”, бесједио је владика Амфилохије, истичући да је послије њега било и других свештеника, дивних свједока васкрслога Господа, међу којима је и отац Момчило Раичевић, који се, такође, ових дана упокојио.
По његовим ријечима, благодарећи тим свједочењима митрополита Јоникија и Арсенија и стотине убијених свештеника, као и младих свештеника који су у та распета времена дошли у Црну Гору, догодило се оно што се у наша времена догађа, да се народ, који се био отуђио од Цркве Божије под тим насиљем страха јудејскога, пробудио, васкрсао.
“Оне чудесне литије су плод управо тог васкрсења народне душе, његове обнове. Народ који се осјетио угроженим у сржи свога бића пропустио је много шта и претрпио, али није могао да претрпи тај злочин, то насиље отимања светиња Божијих од стране савремних безбожника који данас владају Црном Гором а који су донијели усташоидни закон у односу на Цркву Христову овдје”, нагласио је Митрополит.
Коментаришући одлуку предсједника Хрватске Зорана Милановића да напусти обиљежавање годишњице војне акције „Бљесак“ због истицања знака „за дом спремни“, Митрополит је оцијенио да је тиме г. Милановић посвједочио часно достојанство оних часних људи у хрватском народу, којих је увијек било и данас их има.
“Својим гестом је заиста посвједочио истинску и праву вјерност не само своме изворном народу хришћанском, него и вјерност Христу Господу распетом управо до тих несрећних усташа, који су убијали и убили стотине свештеника, четири епископа Православне цркве… Јадовно, Јасеновац, гдје је само 20.000 дјеце заклано.”
Говорећи о томе да је у наше вријеме и Хрватска признала Српску православну цркву под тим називом, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је нагласио да се власт Црне Горе Св. Василија, Св. Петра Цетињскога, Петра Ловћенског Тајновидца, Митрополита Јоаникија свештеномученика, одриче дјела Петровића, одриче и жртвује Метохију и Косово.
Даље је појаснио да је црногорска власт признала шиптарске терористе, који су стид и срам честитога албанскога народа и да оно дјело које су у Европи започели Хитлер и Мусолини, данас настављају савремени нацифашисти под видом НАТО пакта.
“Црна Гора прихвата да буде дио оних који су побили и нашу дјецу у Мурино и стотине друге дјеце и народа. Срушено је 150 храмова, срушене су болнице, мостови, фабрике, разорени путеви… То је оно што ови на власти признају као добро, као спасење Црне Горе и неће да донесу нормалан закон као што доносе сви у Европи у односу на Цркву и вјерске заједнице.”
Владика је нагласио да на усташоидном закону “о слободи вјероспивјести” црногорска власт хоће да гради будућност Црне Горе, али да је упркос страдањима Црква присутнија у свијету више него икада у својој историји.
“Свједоци Христа васкрслога су данас гласовитији од првих свједока који су га видјели. Иако савремни свједоци тјелесним очима нијесу видјели Христа, они Га гледају и исповједају вјером у Њега, срцем својим, умом, живјећи по Његовим заповјестима, кршатавјући се у име Оца и Сина и Духа Светога, тиме се сараспињући Христу и саваскрсавајући Њему, задобијајући вјечни и непролазани живот”, поручио је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.
