Синаксар у среду Недеље о раслабљеном
Данас усред празника стоји Месија
Христос и међу књижевницима учи.
Празник Преполовљења Педесетнице празнујемо у среду седмице раслабљенога у част два празника – Пасхе и Педесетнице – пошто се овај дан налази тачно између њих и тако их сједињује.
А догађај беше овај: након што је Христос савршио натприродно чудо над раслабљеним, а Јудеји се саблазнили пошто је чудо било учињено било у суботу – тражаху Га они да Га убију. Стога Он одлази у Јудеју и док борави на тамошњим горама чини чудо са пет хлебова и две рибе, нахранивши пет хиљада људи, не рачунајући жене и децу. Потом, кад започе празник Сеница (јер то беше велики јудејски празник), оде у Јерусалим и борављаше у њему тајно. Кад беше половина празновања овог празника Христос уђе у храм и стаде учити, и сви се дивљаху Његовом учењу. [Храм је обиталиште Бога, где царује љубав, мир, вера и целомудрије. Стога и онај који служи Богу треба да је миран, не крадљивац, не ласкавац, не среброљубив. Да пре свега усели Бога у душу своју, а потом и људе које на путу своме сусреће. Може се рећи да је и нечија верна душа преочишћено светилиште: Уселићу се у вас и бићу с вама, каже Господ]. И сви се дивљаху Његовом учењу и завидећи му, говораху: „Како Он зна Писма, кад се није учио” (Јн. 7, 15).
Познато је да су Јудеји имали три велика празника. Први – Пасха која се празновала у првом месецу као успомена на прелазак преко Црвеног мора. Други – Педесетница, празник који је напомињао на боравак у пустињи све док не примише закон Мојсијев. Савршавао се овај празник и због броја „седам” којега су они нарочито поштовали. Трећи њихов празник – Постављање сеница – јесте сећање на скинију коју је Мојсије, видевши је најпре на облаку на гори – направио и поставио позвавши дрводељу Веселеила да то уради. Овај празник славио се седам дана, у спомен на сакупљање плодова и одмор у пустињи (Лев. 23, 39 – 43). Пред завршетак празновања овог празника стаде Исус и гласно рече: „Ко је жедан нека дође Мени и пије!” Пошто оваквим учењем Христос објави Себе Месијом, поставши наш заступник и помиритељ с превечним Оцем Његовим – то и ми, савршавајући празновање и именујући овај празник Преполовљењем Педесетнице, славимо Месију Христа и оба велика празника поштујемо. Сматра се да је и празновање Самарјанке установљено одмах по Преполовљењу стога што и оно, попут данашњег празника, говори много о Христу – Месији, о води и жеђи. А код јеванђелиста Јована прича о слепоме тесно је повезана с повешћу о Самарјанки.
Несагледивом милошћу Твојом, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.
ПРИЛОГ РАДИО-БЕСЕДЕ: Емисија "Богослужбене особености Великих празника" - О Преполовљењу Педесетцице.
Извор: Православље
