У својој проповеди на Литургији у цркви „Радост свих ожалошћених“ у Москви управо у петак 24. јула 2020.г. волоколамски митрополит је, између осталог, казао и ово:
За нас, православне хришћане СветаСофија ће заувек остати храм посвећен Господу Исусу Христу. Као што знате, ова саборна црква није посвећена ниједној светој жени по имену Софија. Софија је Премудрост Божја, ово је једно од имена нашег Спаситеља. Црква Свете Софије је саграђена у част Господа Исуса Христа, а Христово рођење је њен престони празник. Такође, Софијска катедрала у Кијеву, саграђена по узору на овај храм, посвећена је Господу, а потом и Софијска катедрала у Новгороду.
Жалимо што је храм Свете Софије у Цариграду сада лишен сјаја и користи се у друге сврхе. Али видимо да милост Божја према Православној Цркви не престаје. Негде се цркве и даље оскврнављавају, али негде се граде нове, величанствене катедрале. Један од њих је храм Светог Саве, грађен по узору на Свету Софију у главном граду Србије, Београду. Његова градња је трајала више од стотину година, а сада се завршавају радови на изради унутрашње декорације храма. Мозаички уметници из Русије учествују у овим радовима, које финансира руска држава уз посредство Руске православне цркве. Ускоро ће београдска катедрала засјати својом лепотом, а дошавши тамо, можемо видети шта би била Света Софија да није више пута оскврнута и оскрнављена.
Поред тога, недавно је било освећење велелепног храма руских оружаних снага, где ће се наши војници молити. Долазећи тамо, такође можемо видети славу светог Православља.
У 20. веку смо проживели кроз дуге деценије када су наше свете цркве биле затворене и коришћене у друге сврхе, а многе од њих биле су у потпуности избрисане с лица земље. Али сада наша Црква користи могућности које су јој се отвориле после 1000-годишњице крштења Руса, градимо нове цркве, велике и мале, величанствене и мање приметне. И нека нам нико не каже да смо „подигли превише њих“, да ти храмови неће бити посећени. У недељу или на празник идите у било коју цркву, у центар Москве или на периферији, у запуштеном или било ком другом крају, и видећете да су цркве препуне верника. Грађене су за људе. Неки од храмова могу бити посвећени самом Господу, неки Пресветој Богородици или неком од светих, али храм је увек место Божјег присуства; цео сабор светих увек учествује у тој служби, почевши од Пресвете Богородице и завршавајући са светима нашег времена, укључујући све небеске анђеле и упокојене православне хришћане. И сваки храм објвљује славу Божју којом је испуњен.
Желео бих свима нама да увек волимо своје цркве, да дођемо у њих на молитву, учествујемо у богослужењима, одржавамо заједништво светих Христових тајинстава, како бисмо у цркви осетили шта су изасланици светог кнеза Владимира осетили када су ушли у цркву Свете Софије у Цариграду. ... Угледавши његову сјај, чувши лепоту црквеног певања, изасланици су се вратили кнезу и, задивљени, рекли: „Обишли смо читаву земљу, посетили смо муслимане, Јевреје, западне хришћане, али у Светој Софији нисмо знали да ли смо на небу или на земљи, јер на земљи не постоји таква лепота.“
Осетићемо ову небеску лепоту у нашим црквама, и то не само по њиховим архитектонским особинама, спољним или унутрашњим украсима, већ пре свега због чињенице да сам Бог обитава у храму, Пресвета Богородица и сви свети.
Извор: Инфо-служба СПЦ
