Пост и молитва су одговор на сва искушења која Црква, као никада у скорије вријеме, пролази данас у Црној Гори, оцијенио је протојереј Немања Кривокапић.
У бесједи на литургији у которској Цркви Светог Николе, о. Кривокапић подсјећа да су пост и молитва одговор из Светог Јеванђеља, стар 2.000 година.
„Наше је да постимо, да се молимо и да вјерујемо у Бога, јер све што се дешава, дешава се по допуштењу Божијем и на наше спасење. Наравно, нећемо ни ми пустити и чекати, већ је на нама да и ми нешто урадимо са своје стране, Бога молећи да нам да мудрости да паметно поступамо. Зато је Бог дао овај пост да пред ове смутне дане, када се свашта дешава и када ће се још свашта дешавати , саберемо наше мисли. Да се помолимо Богу и будемо мудри у поступцима, али и да стално имамо на уму да је Он са нама и да је Пресвета Богородица са нама“, казао је о. Немања, подсјетивши на сваковечерњи молебан током Великогоспојинског поста у Цркви Светог Николе у Старом граду.
Великогоспојински пост спада у ред четири велика, или вишедневна поста.
„Црква нам их је одредила у одређена времена како би нас вратила на „колосјек“ јер зна људску природу, склону да одлута овоземаљским мислима и бригама и често заборавну на оно што је најосновније, на спасење наше душе“, казао је о. Немања.
Он је рекао да су многе ствари које чинимо на земљи важне, али и да је и за њих потребна молитва Богу.
„Треба увијек имати на уму да је стицање Царства Божијега и спасење наше душе, оно што је основно. То Црква и ради овим постом. Враћа нас на прави пут управљајући наше мисли ка Богу. Зато је пост најбољи васпитач наше душе и воље. Пост учи тијело да слуша душу, а душу да слуша Бога, кажу свети оци. То је прави пут ка сапасењу“, казао је о. Немања Кривокапић.
Пост, наставља даље, успостваља равнотежу између душе и тијела.
„Постећи учествујемо у нашем спасењу за које се побринуо наш Спаситељ, али у којем и ми морамо учествовати. Постећи то управо и радимо. На тај начин прихватамо руку коју нам је Христос пружио. О важности поста и молитве говори Свето Јеванђеље гдје описује догађај када Христос исцијељује болесног момка, а апостоли, који су такође силом Божијом чинили чуда, овог пута то нису могли. Због чега, поставља се питање. Зашто они то нису могли и да ли је то можда био много тежак случај? Питали су о томе Христа који им је одговорио да им није било довољно вјере. Маловјерје је, дакле, оно што нас одваја од Бога. Ово Јеванђеље говори о важности вјере и поуздања у Бога“, казао је о. Немања Кривокапић.
Апостол Петар, који је био уз Христа, који је слушао Његове ријечи и чинио чуда, покушао је да хода по води као и Он.
„Али посумњао је у једном тренутку и потонуо. Христос га је тада прекорио због невјеровања. И каже се у овом Јеванђељу: „Ако имате вјере као зрно горушичино можете све да чините, чак и да помјерате гору“, што говори колико је важна сила вјере и повјерења у Бога“, истиче о. Кривокапић и указује да све лоше што долази од Ђавола је маловјерје.
Христос је, мислећи на демоне, казао : „Овај род се изгони постом и молитвом“.
„Пост и молтива су начин на који се враћамо на прави пут. Не може нас Ђаво ни на шта најтерати. Ми имамо слободну вољу да чинимо све што радимо. Може нам Ђаво сугерисати да нешто лоше учинимо, али смо ми ти који одлучујемо што ће бити. Зато је наша воља изузетно важна, а управо је вјежбамо постом и молитвом“, казао је о. Немања Кривокапић, додавши да свако вријеме носи своје бреме, као и да су ријечи Господа Исуса Христа спасоносне, актуелне и данас, као и прије и у току протеклих 2.000 година.
