Један од ријетких културних програма који ће бити одржан ове године је Трг од ћирилице, а седмо издање ове манифестације биће отворено сјутра, 15. августа, у Херецг Новом на дан славе заштитника града Светог архиђакона Стефана. Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић истиче да је програм овогодишњег Трга од ћирилице посвећен одбрани светиња СПЦ у Црној Гори а одржава се у години великих јубилеја.
– Ово је значајна година по јубилејима, 800 година је од Сабора у Жичи и бесједе Св. Саве о правој вјери, 800 година од издавања најзначајније српске књиге, Законоправило Св. Саве, 190 година од представљења Св. Петра Цетињског, ове године је 100 годишњица од обнове Српске патријаршије и 70 година од упокојења великог арихијереја и патријарха Гаврила Дожића. До сада смо навикли да ова манифестација траје мјесец дана, сада ћемо имати 13 дана али без обзира што је манифестација скраћена то ће бити једина манифестација која ће се одржати у Црној Гори због пандемије корона вируса – казао је отац Никчевић.
Наводи и да је због ситуације и мјера НКТ и број учесника редукован па ће изостати гости из Русије, Бугарске и Србије.
– Углавном смо се ограничили на простор Црне Горе и простор наших комшија који могу без изолације и карантина да уђу у ЦГ. Од 13 вечери у Херцег Новом ћемо имати девет, двије су планиране у Подгорици а двије завршне биће одржане 28. и 29. августа у манастиру Морача. Тамо ће бити промовисане, а сада излазе из штампе Мемоари и Сабрана дјела патријарха Гаврила Дожића, у издању ИК Светигора . Биће додијељене и награде овогодишњег Трга од ћирилице – најавио је отац Радомир.
Отварање ће бити уприличено у Његошевој школи на Топлој сјутра у 12 сати, а након поздравне ријечи предсједника Херцег Новог Стевана Kатића манифестацију ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије бесједом о Светом Петру Цетињском.
Организатори су: ИК Светигора, архијерејско намјесништво херцегновско, УКЦГ, Удружење издавача и књижара из ЦГ и НВО Карађорђе, а Општина Херцег Нови је покровитељ манифестације и једним мањим дијелим МИП Србије.
Мото овогодишњег Трга од ћирилице су ријечи Св Петра Цетињског „У имену Божијем је суд и правда”.
– И овај Трг од ћирилице је сав посвећен одбрани светиња и то је покушај да кроз културу и кроз историју и свим оним што баштини Црна Гора и МЦП, као и остале епархије које се налазе у ЦГ, да још једном кажемо, по ко зна који пут, да светиње у ЦГ припадају православном народу Црне Горе било како се они изјашњавали и да нико не може да каже да ону пуноћу од крштења живота у Цркви, да му је ускраћена јер се неко осјећа Црногорцем, а неко Србином. То су двије стране исте медаље. Моја породица је стара катунска породица и ја сам подједнако и Црногорац и Србин и мислим да одузети једно и друго значи одузети половину бића свакоме од нас – казао је свештеник Никчевић и осврнуо се на Боку которску.
– Овдје у Боки људи су увијек знали да разлуче добро и зло, Бока је увијек знала да трпи до краја, и да увијек однесе побједу. Сигуран сам да ће и уз помоћ Трга од ћирилице, због менталитета овог народа, а онда и свим оним што овдје ради свештенство и народ, да ће се ова битка добити. Свакако и они који креирају не само политичку, него и културну сцену ЦГ да ће се уразумити и схватити да је у имену Божијем суд и правда – поручио је отац Радомир.
Трг од ћирилице је, казао је он, већ препознатљива манифестација, а духовоност и култура су приоритет из кога се црпе животни сокови за све оно што чини појединца и народ у цјелини. Отац Никчевић истиче да се Бока увијек издвајала управо по култури и духовношћу.
– Бока има такву културу, храмове, свештенике, а мој задатак је био да се то само умије и појави. Ми смо само отворили врата да се види шта је то и колико је Бока богата културом и духовношћу. Сада имате литије, литијски покрет који се десио након усвајања овог несретног закона. Али литије у Боки никада нису престајале. Ове садашње су само наставак оних које су се одржавале и за вријеме рата и послије рата и све до данашњег дана. Ја сам се увијек чудио по чеми је то Бока благословенија од остатка простора у коме живи наш народ. Управо је то та литијска култура. Људи су увијек овдје знали да се литијама одгања зло, демонске силе, да се литијама чувају и усјеви и морепловци, да се њима чува морал народа, да се литијама, а прије свега молитвама и Литургијом, гдје год да се окади благослов Божји преноси на народ – казао је наш саговорник.
Наводи и да свако вријеме у коме живимо је вријеме кризе, провјере или суда, те да је и ово вријеме провјере свакога од нас.
– Било је и тежих времена, па је народ излазио као побједник. Ову битку са Црквом не може добити Мило Ђукановић и тај његов наум да одузме храмове, само је хомогенизовао и утицао да се саберемо сви у име те одбране светиња. Тако је то било и тако ће бити. И ово што се нама дешава показаће се као добро. Без Миловог закона не би било литија, без Миловог закона не би било овог сабрања народа, без тог закона не би биле пуне наше цркве које никада нису биле пуније него сада. Свако зло има своје добро, овај закон је непримјењив јер међу нама има оних који су спремни да дају главу за одбрану светиња, а нема тог властодршца који би жртвовао свој народ и да их окреће против себе. Ми смо потпуно спремни и чекамо тај тренутак да покажемо да оно што смо говорили нисмо говорили у празно, већ да ћемо то и дјелима показати – поручио је херцегновски намјесник.
Он се у емисији “С поводом” на РТХН осврнуо и на Косово и Метохију и истакао да се “наше надање чува у косовској гробници, те да се чува до тренутка када ће да васкрсне”.
– То је питање нових генерација и зато је битно да преко културе и преко васпитања и преко онога што се у Цркви дешава, стварамо генерације које ће моћи да одговоре на сваки историсјки изазов – рекао је прота Никчевић.
О НАГРАДАМА НА ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ
Управни одбор ове манифестације одлучио да награда Трга од ћирилице – Печат херцега Шћепана буде додијељена Живојину Ракочевићу чије укупно стваралаштво представља племенит и драгоцјен допринос култури. Удружење књижевника Црне Горе заслужило је награду Ћириличник. Признања ће бити уручена 28. августа на затварању манифестације.
– УКЦГ је поред свих притисака и покушаја да их угасе, опстало и то показује колико су жилави. Ускоро ће прославити 80. рођендан. То су велики ствараоци и познаваоци српског језика и културе. Живојин Ракочевић је освједочени патриота и човјек који је као новинар и књижевник дао велики допринос, пишући кратке приче за Политику, у којима објашњава мале људске драме на КиМ. Мислим да је награда дошла у праве руке – навео је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.
