Дошавши до зидина јерусалимских и сазнавши за место твоје кончине, краљица Евдокија плачући је целивала земљу некад црвену од твоје крви. Сазидавши прелепу цркву, у славу Творца Бога положи у њу твоје свете мошти да би верници, видевши их, певали Богу: Алилуја!
Страдалник Христов, који се молио Господу да не узме за зло џелатима који га каменоваше и његово тело бацише да га пси разнесу. Но Господња промисао друкчије хтеде. Апостол и првомученик Христов, бескомпромисни борац за сведочење Истине и разобличавање идолопоклонства. Толико поштован у Срба, да је и светородна лоза Немањића, којој је заштитник био управо овај страдалник и Свети муж, као прво име свакоме од владара имала за име Стефан - Стефан Немања, Стефан Првовенчани, Стефан Урош, Стефан Милутин, Стефан Драгутин... Један од познатијих манастира посвећен Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана јесте манастир Епархије врањске у селу Горње Жапско, који је торжествено и свечано прославио у славу. Најпре је, у навечерје празника, 14. августа 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио празнично бденије, уз саслужење игумана манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрита мр Методија (Марковића) и протојереја-ставрофора Новице Николића. На бденију су појале монахиње Светостефанске обитељи.
Сутрадан, 15. августа 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије је служио свету архијерејску Литургију. Саслуживали су архимандрит мр Методије (Марковић), јереј Далибор Јовић и ђакони Мицко Мицковић и Небојша Стевановић.
Епископ је извршио чин благосиљања славских дарова и преломио славски колач које су припремиле сестре Светостефанске обитељи, са настојатељницом игуманијом Јефремијом, као и кум славе г. Драган Ђорђевић из Врања.
Празничну беседу, сабраним верницима, свештенству и монаштву, на крају Литургије произнео је епископ Пахомије, поучавајући о животу и страдању Светог Стефана као и о "камену темељцу на коме Господ зида своју цркву". Том приликом је и благословио кумство за наредну годину г. Слободану Митићу из Врања.
Извор: Епархија врањска
