У петак, 11. септембра 2020. године, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Цетињске богословије. Оцу Гојку саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји Предраг Шћепановић и Мирчета Шљиванчанин, јереј Лека Вујисић и ђакон Душан Биговић. Свима сабранима, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Отац Гојко се у уводном дијелу осврнуо на сами живот, значај и дјеловање Светог Јована Крститеља који је у свему ишао испред Господа у свему што је Господу било намијењено:
,,Данас обиљежавамо дан усјековања главе Светог Јована Крститеља, дан његове земаљске смрти која је мученичка и смрти која нам најбоље, најсликовитије тумачи што значи кад Светог Јована зовемо крститељем, пророком и претечом.
А шта значи ријеч претеча?
То значи да је Свети Јован Крститељ онај изабрани од Бога човјек који иде испред Господа у свему што је Господу намијењено.
Прије него што Господ каже ,,покајте се јер се приближило Царство Небеско'', иде Јован Крститељ и те ријечи говори. Прије него што Господ крштава и господњи ученици - крштава Јован Крститељ. Прије него што Господ буде суђен и бачен у тамницу, бачен је у тамницу Јован Крститељ. Такође, прије него што Господ пострада од руке силника овога свијета - пострадао је Свети Јован Крститељ. Он је прије Господа и у ад сишао да наговијести онима заробљенима у тами у безнађу ада, смрти да ће доћи Господ и раскинути и те окове.''
Он је потом нагласио да Црква Божија на земљи увијек мора бити на распећу и да по природи у овоме свијету нема икад ишта сигурно, будући да су се земаљска царства често кроз историју претварала у нешто насупрот небеском царству:
,,Овај нам данашњи дан као и велики петак као и толики други дани када славимо и обиљежавамо смрти мученика говоре испуњење оне Господње ријечи: ,,Моје царство није од овога свијета'' и оне ријечи Светог апостола Павла: ,,У овоме свијету немамо сигурнога града, него чекамо онај који ће доћи''.
Просто не припада цркви Божијој да у овоме свијету има икад ишта сигурно. Господ је дошао да нам најави Небеско царство и да ако нам га покаже у свој својом слави а показао нам га је својим васкрсењем, онда било какво земаљско царство је пролазно и претвара се нажалост врло често у супротност небеског царства''.
Такође, отац Гојко се надовезује да некада по Божијем промислу бида да Господ допусти да се и на земљи формирају владавине које знају за Бога, а навео је као еклатантан примјер - примјер нововјековне теократске Црне Горе:
,,Бивало је у историји по Божијем промислу да не би ми само као хришћани чекали то неко апстрактно небеско царство Господ је допуштао да и овдје на земљи се успоставе и државе и владе и царства која се моле Богу и која узносе молитву Вишњем - односно она царства која знају за Бога.
Што је Црна Гора, нововјековна, него управо икона тога небескога царства, јер, није могло јасније и буквалније да буде него да се један епископ, митрополит стави на чело државе и да уређује и владу и да поставља полицију и води војску и води дипломатију и да доведе до тога да се наша земља - Црна Гора препозна и у Европи и у свијету као једна земља достојна да у њој људи живе и да се људски у њој једни према другима односе.''
Отац Гојко је у свом даљем обраћању подсјетио да је модерно вријеме и модерна Црна Гора Држава секуларног модела уређења друштва, које значи апсолутну и потпуну слободу у погледу дјеловања и мисије цркве:
,,Данас живимо у вријеме грађанског, секуларног друштва. Више никоме не пада на памет Богу хвала нити да убија хришћане, али исто тако никоме не пада на памет да прави неку државу која је само хришћанска. Данас живимо у времену када црква уз Божију помоћ и Божији благослов може у било којој држави и било којем граду да врши своју мисију.''
Напослијетку, отац Гојко је указао на то да је веома важно да благодаримо Богу на моменту слободе који је извојеван грађанским протестом и хришћанским начином, љубављу, стрпљењем и вјером у Бога:
,,Треба да се Богу захваљујемо што је дошао моменат слободе, а тај моменат слободе смо и ми сви присутни у протеклих годину дана једним финим и мирним грађанским протестом и хришћанским начином, љубављу, стрпљењем и вјером у Бога одбранили и није било никаквог плана, тактике, нацрта како ће се одбранити. Међутим, свако је од нас знао, да ако будемо упорни, Бог ће нам помоћи и како он најбоље знао, да ће нам донијети ту слободу!
Ми свих ових дана славимо грађанску слободу! Јер, одбранили смо се од једног сулудог Закона, од једнога прописа који је таман хтио да укине цркву, Не директно, али, да је пригуши и да јој утрне фитиљ. А ми смо показали да то не желимо и Бог је чуо нашу молитву.''
,,Слава великоме Бог што дан Св. Јована Крститеља славимо у грађанској слободи! Нека се наше молитве наставе, јер, требаће још много снаге, много стрпљења и много љубави да то што нам је Бог дао сачувамо.'' - закључио је отац Гојко.
