Празник Покрова Пресвете Богородице свечано и молитвено је прослављен у Богородичином манастиру у Сељанима код Пријепоља у среду 14. октобра 2020. године. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију уз саслужење настојатеља Светониколајевског манастира у Бањи код Прибоја архимандрита Теофила, протојерејâ-ставрофорâ Слободана Симића и Марка Папића, протојереја Игора Ерића и ђакона Ивана Савића.
Многи верници из Сељана али и околине су дошли да са својим Епископом измоле од Пресвете Богородице благослов и заштиту коју она несебично пружа свима који је моле.
Након заамвоне молитве најпре је, како је то већ постало уобичајено у нашим храмовима, прочитана молитва против нове заразне болести, вируса корона, а затим је Преосвећени благословио славско жито и са настојатељем Светоуспењског манастира, јеромонахом Петром преломио славски колач.
Владика је у својој беседи најпре честитао свима овај велики празник посвећен Пресветој Богородици, заштитници целог рода људског, а затим је укратко указао на значај и потребу нашег молитвеног обраћања Богу, Богородици и Светима: – Неки људи само завире у живот, и прођу кроз живот, и може се догодити да живе и по сто година али као да су само завирили у живот, ако меримо по оном што су они у стању од живота видети. А има људи који, иако кратко живе, Бог им дâ да виде космичке размере живота. Тако се то догодило и онога дана на који се подсећамо данас. Остало је у предању записано како су се у храму сабрали многи на молитву. И у тој заједничкој молитви Господ је изволео да се покаже и открије, да и ми данас знамо, ко све учествује у нашем животу. И видећемо да је живот много, много шири него што се то нама чини.
– Ето, браћо и сестре, ко се највише заузима за нас, и ко највише учествује у нашем животу и онда када ми то не видимо и када нисмо ни свесни тога – мајка Господа нашега Исуса Христа. Сви они који се приближе Христу постају браћа Његова, па кад је Пресвета такву љубав показала према Сину своме, кога је она родила и отхранила, тако она показује љубав и према онима који себе сматрају и држе као браћу и сестре Сина њенога. Та мајчинска љубав излива се и на нас и том мајчинском љубављу она учествује у нашем животу. Она се моли за нас и њене молитве Син њен прима, не може да одбије, рекао је Владика.
Преосвећени је потом укратко указао и на садржину и значај молитве против новог вируса који је напао цело човечанство: – Пре свега ту исповедамо да је Бог тај једини који може зауставити зло, било које зло у свету, и да може излечити било коју болест и ослободити род људски. Затим смо научили да, пре него што се обратимо Богу за помоћ, пре него што тражимо да Он интервенише над нама, у нашим животима, пре тога, види се, да нешто ми морамо да учинимо у себи. Да ми направимо добар поредак у себи, да ми зауставимо зло које је у нама. Како знамо да Бог мудро промишља о свету, можда је Он зато и дао да се види ово спољашње зло да бисмо се ми упитали да оно није продрло у душу човека, или да није одатле изашло и раширило се. Човек је створен да слави Бога, и сав свет је створен да слави Бога. То је његово природно живљење да буде у заједници са Богом.
Поучавање кроз богоугодне разговоре, али и кроз духовне песме настављено је у манастирској гостопримници за трпезом љубави, коју је припремило братство манастира са својим настојатељем јеромонахом Петром уз помоћ пријатеља ове древне светиње.
Извор: Епархија милешевска
