У недељу, дана 04. октобра 2020. године, када Црква слави светог апостола Кодрата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у капели Светог великомученика Георгија у Валпову. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Синиша Мићановић и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим је овом приликом проузнео следећу беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, данас смо кроз Свето Јеванђеље могли да чујемо вапај жене Хананејке и њене речи: Смилуј се на мене Сине Давидов. Тај вапај је вапај наше вере, вапај човека који тражи утеху и милост Божију. Он треба да нас води ка нашој вери и да нам показује како треба да чувамо нашу веру, како треба нашу веру да држимо и негујемо. Велика је била вера те жене јер је добила исцељење своје ћерке. Као грешни, требамо увек да се трудимо да у овом животу стичемо небеске врлине јер нас оне упућују ка Христу. Вера у Христа треба да нам буде темељ и путоказ који нас руководи у овоме времену у којем живимо.
Бреме које као Хришћани носимо у свету нимало није лако али, уколико изграђујемо веру из које ће се родити љубав, изродити нада онда знамо да је тај пут благословен пут, да тај пут иако је трновит и засут многим искушењима, на крају тога пута видећемо светлост Васкрсења. Вечност је та која нас, драга браћо и сестре, држи у овоме свету. Ова света Литургија образ је светлости, образ вечности, јер ми кроз Свету Литургију, сједињени у Господу кушамо благодат и благослов Божији, кроз Тело и Крв Христову. Оно што примамо кроз ову кашичицу и кроз овај Свети Путир, јесте најсветлија Ствар у овоме свету и времену. То је Тело и Крв Господња, то је потврда наше вере, онаква потврда као што је данас кроз Свето Јеванђеље потврдила и жена Хананејка. Кроз Литургијску заједницу се исцељујемо, кроз Лек бесмртности који се налази у овој чаши. То је чаша Живота, чаша наше вере, то је чаша којом улазимо у вечност, улазимо у наручје нашим праотаца Аврама, Исака и Јакова. Оно што нам се даје отвара нам се као једина датост, једина могућност да живећи благодатно у овоме животу можемо да осетимо предукус Царства Небеског, који је овде сада у овоме Светоме Литургијскоме сабрању. Овде смо сабрани једни са другима у љубави, сабрани смо у вери и сабрани смо у нади. Овде је суштина и благослов Божији који нам је дат, да чврсто верујући чувамо своју свету веру. Да чувамо свету веру потврђену кроз многе светитеље из нашега рода, али не само из нашега него из много народа васцелога хришћанскога света који су својим животом, својим подвизима својом аскезом достизали небеске врлине и добијали венце вечне славе. Кaо првог требамо да гледамо нашега светог Саву, па све свете до данашњега дана. Много је људи који се труде да постом и молитвом задобију образ светачки јер је то суштина нашега живота овде на земљи. Не треба да нас носе стихије овога времена, нити да се саображавамо са тим стихијама. Требамо да се саображавамо са Христом и да побеђујемо своју телесност благодатним животом, чврстином наше вере.
Нека би Господ дао да и ми као народ у свим крајевима, где год живимо, чувамо ту чврстину вере. То је благослов и благодат Божија. Требамо да чувамо нашу православну веру као зеницу свога ока, јер је то оно што нас увек руководи ка Христу. Не руководи нас то ка мржњи, нити ка каквој нетолеранцији, него нас то увек руководи ка љубави, ка милости и ка благодати Божјој. Љубав не може да се односи само према Богу, него и према ближњем и према свим људима добре воље, који желе и који осећају да су вера и Христос Темељ живота, Темељ цивилизације и Темељ свега онога што је добро и лепо у овоме свету и овоме веку! Амин.
