У Име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данашње Јеванђеље је прича о томе како је Христос позвао Симона Петра да буде његов ученик. На почетку приче Петар лови рибу, а на крају приче он лови људе. Морам да признам да сам фасциниран тиме кога је Христос изабрао за своје прве ученике. Дакле, први Христови ученици су били риболовци, нису били образовани ни угледни људи, али су били људи који су знали шта је тежак рад, истрајност и трпељивост. Овај Христов избор је заиста неуобичајен; ми вероватно не бисмо тако поступили.
Размишљајући о томе зашто је изабрао баш риболовце, иако лично нисам експерт, но слушајући друге који знају више о риболову, наишао сам на следећи закључак: Да би се неко бавио риболовом мора прво да се добро наоружа стрпљењем и смирењем. Наиме, риболовцима се често поставља питање: Како могу да стоје на једном месту толико дуго и чекају да риба загризе? Мој један познаник, који се страствено бави риболовом, одмах би одговорио да управо то и јесте оно што риболов чини привлачним.
Данашњи одломак из јеванђеља је, у ствари, врло једноставан и у исто време веома садржајан. Дакле, једног дана док је Исус стајао покрај Генисаретског језера (друго име за Галилејско море) народ је почео да се окупља око њега и он видевши крај обале два чамца која су оставили риболовци који су ту поред испирали мреже, уђе у један од њих, седе и поче проповедати из чамца. Када је завршио проповед, рече Симону Петру, навези на дубину и баците своје мреже за улов. Симон одговори: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили, али на Твоју реч бацићу мреже.
Овде морамо да приметимо, драга браћо и сестре, да Исусове речи садрже у исто време и заповест и обећање. Јер Исус није рекао: хајде да бацимо мреже и да видимо шта ће се догодити, већ је обећао Симону Петру да, уколико га буде послушао и поново баци мреже, уловиће рибу. Сигурно је било изузетно тешко Петру да поверује у то што Исус обећава, посебно јер је ноћ пре тога пробдео безуспешно покушавајући да оствари улов.
Било како било, ми данас, драга браћо и сестре, можемо да извучемо неке вредене поуке из овог примера, наиме: 1) Бог никада не даје залудне заповести-иако нам се у почетку могу чинити таквима, 2) Бог благосиља оне који га слушају без резерве и 3) чак и Божја највећа чуда изискују нашу сарадњу.
Свакако да је било разлога да Симон Петар буде сумњичав, ако ни због чег другог, оно због искуства од претходне ноћи које није уливало никакву наду за уловом. Међутим, Симон Петар ипак изговара кључне речи: НА ТВОЈУ РЕЧ, ГОСПОДЕ! И то су кључне речи свих светих отаца, без изузетка. Услови живота могу бити мрачни и наизглед безизлазни и свет може да устаје на нас и наши страхови да нас покоре, али Господ говори и његова деца кажу НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ! И затим се предајемо послушању Божјој речи. То је водећа мисао свих Св. Отаца Цркве. И Аврам је кренуо преко пустиње само уз речи: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ! Ноје је саградио барку пред лицем неверног народа само уз речи: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ! Мојсије је победио Фараона, гледајући у небо и говорећи: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ! Исус Навин је марширао око Јерихона дан за даном мислећи у своме срцу: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ! И млади Давид је осујетио све неверне Израиљце, будући наоружан сампоуздањем због речи: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ!
И затим Симон Петар рече: спустићу мреже. Још увек имамо посао који морамо да довршимо. Рибе неће саме ускочити у чамац. И ми, драга браћо и сестре, имамо посао који морамо да довршимо. Неки иду на посао, неко има проблема са здрављем, неки иду на састанке, неки иду код лекара и саветника, неки проповедају и сведоче Јеванђеље, неки имају домаћи задатак, неки да доврше завршни рад или семинарски. Дакле, још увек имамо посла. И уверен сам да постоје многе молитве које чекају само једно, а то је: спусти своју мрежу у дубину, уради што је до тебе, и онда ће Бог урадити што је до Њега. Један мудар побожан мислилац је једном приликом рекао: Без Бога ми не можемо; без нас Бог неће.
Када су риболовци учинили како им је Исус рекао, уловили су толико много рибе, да је мрежа почела да се цепа. Позвали су и друге који су били с њима да им помогну, и напунили су оба брода до те мере да су почели да тону. Али морамо да разумемо да су рибе све време биле тамо у води. Не ради се о томе да је Исус створио толико риба у једном моменту (иако је Њему, Творцу свих и свега све могуће), али поента приче није то, већ да су Петар и његови сарадници читаву ноћ покушавали да остваре улов, и нису успели. Међутим, када је Исус Христос у броду заједно с њима, све се мења. Све се догодило по Божјем промислу. Допустио је да Симон Петар доживи неуспех, како би схватио шта може, када ради с Исусом Христом. Дакле, човеку самом без Бога мало је могуће, али човеку с Богом, све је могуће.
Када је видео шта се догодило, Симон Петар рече: Иди од мене Господе, јер сам ја грешан човек. Ово је исповест коју не чујемо тако често. Прво, нико не каже иди од мене Господе, а друго, ретко ко и каже једноставно, ја сам грешан. Дакле, то признање себи и Богу, је најтеже. Углавном сви некако тражимо изговоре за наше грешке. Они који се исповедају, знају да увек осећамо потребу да тражимо изговоре и објашњења за наше поступке и грешке када станемо испред исповедника. Али, Симон Петар не. Он једноставно признаје своју кривицу. И када је увидео да је Исус Христос истинити Син Божји, одмах је себе видео у потпуно другачијем светлу. ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, ОТКРИТИ БОГА ЗНАЧИ УЈЕДНО И ОТКРИТИ СЕБЕ, ОНАКО КАВИ ЗАИСТА ЈЕСМО. И понекад је то искуство превише тешко да га човек понесе. Вероватно зато и ми тражимо изговоре и објашњења када смо суочени са признањем греха. Због тога и Симон Петар није могао да издржи ту огромну разлику између врлине и моћи Христове и своје греховности. Међутим, видимо да је он човек који се дубоко променио и то без изговора и објашњења. Његову гордост је сагорела преображајна визија Христа.
Затим Христос рече: Не бој се, одсада ћеш ловити људе. И тако они извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за Њим. И оно што је по мени веома занимљиво је то да, читајући текст, чини се да је Христос потпуно игнорисао Петрову исповест и његово покајање. Међутим, Христос зна истину о Петру и знао је све време. Али оно што је важно је то да сада и Петар зна истину о себи. И ми, драга браћо и сестре, можемо извући важне поуке из овога. Наиме, када се и ми сусретнемо с Христом, никада више нећемо бити исти, јер не може неко да се сретне с Христом и да остане непромењен. Можемо да се приближимо Христу, а могу и наша срца да отврдну, али нико ко сретне Христа не остаје какав је био.
Међутим, у Петровом случају наступило је покајање и потпуна промена и Исус му даје ново занимање. До овог дана он је ловио рибу, а од данас ће ловити људе. И слично се дешава и са нама осталима, драга браћо и сестре. Када ми одговоримо на Христов позив, он нас мења, а мења и наше личне планове. Уколико одлучимо да озбиљно схватимо нашу улогу у том позиву, може да се деси да радимо и нешто што никада нисмо ни мислили да је могуће. Па се некад питамо, а шта ако Христос буде тражио од мене да урадим нешто што ја не могу? Одговор је да ће управо то и урадити. Али, када од нас тражи да урадимо нешто што мислимо да не можемо, он нас и наоружа благодаћу, тако да на крају то и испунимо и урадимо, заслуга је Његова.
Нека би и нама Господ дао веру апостола како бисмо имајући њихов пример и сами доживели преображај и искрено покајање и слично одговорили на позив са мислима у срцу: НА ТВОЈУ РЕЧ ГОСПОДЕ, е да бисмо верно пратили Христа у све дане живота нашег. Амин.
Презвитер Владимир Вранић
