У 19. недељу по Духовима, на празник Свете мученице Харитине и Свештеномученика Дионисија Александријског, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима.
Током светог богослужења, у којем је саслуживало свештенство беранског намесништва и монаштво манастира, Преосвећени Епископ г. Јоаникије је рукоположио мастер теолога Александра Раковића из Жабљака у чин ђакона.
Обраћајући се сабранима архипастирском беседом, Владика је казао да свако рукоположење у Цркви, као што је рукоположење новог ђакона у ђурђевим Ступовима, сведочи да брод Цркве плови и иде напред.
„Иако га ударају валови на бурном мору овог живота и свијета, али тај брод и сви који су се на њега укрцали, а то су хришћани, плови даље, плови док не дође у своју сигурну луку. Та лука је Царство небеско и вјечно према коме сви стремимо, којег се, већ овдје, удостојавамо да га осјетимо, у узвјесној мјери, да то Царство доживимо у своме срцу и свом уму, да се понашама као синови Царства небеског, већ, овдје на земљи“, навео је Владика будимљанско-никшићки.
„То призвање је узвишено, величанствено, тако да хришћани треба да се одликују, међу осталима у овом свијету, не богатством нити неким повластицама, већ да се одликују љубављу и жртвом. У данашњем Јеванђељу смо чули изузетну поуку. Ако позајмљујемо некоме ко ће нам вратити да не мислимо да нешто велико чинимо, јер то чине сви незнабошци или ако волимо само оне који нас воле; то исто чине незнабошци и пагани. Ми треба да се уздигнемо на много већи степен, да љубимо и оне који другачије мисле, да љубимо и оне који нас мрзе, да се молимо за њих, да их благосиљамо и да их не кунемо. Ко има такву љубав он је, већ, свјетлост овом свијету“, поручио је Епископ.
„На такав богоподобан, богодоличан и христолик живот призвани су хришћани. Призвани смо да идемо за Христом, да покажемо ону љубав коју је Он показао, јер као људи нијесмо способни на то, али, ако се с Њим сједињујемо Господ ће нас уздићи изнад наших слабости и моћи ћемо да чинимо све оно што је и Он чинио Његовом благодаћу и устројством“, поучавао је Његово Преосвештенство.
„Рукоположење новог ђакона представља велику радост за цијелу Цркву Божју. Нови ђакон није само наш ђакон, него је ђакон једне свете, саборне и апостолске Цркве. Наш нови ђакон Александар се удостојио ове свете службе, јер је од свог дјетињства кренуо Божјим путем као ђак вјеронауке на Жабљаку, а касније као ученик гимназије, помажући свештенику, лијепо се школовао на Богословском факултету у Београду, завршио високе школе и спремио се за ову свету службу. А ова света служба захтијева много, захтијева цијелог човјека, цијелу породицу. Он и његова супруга треба да се посвете од данас овој светој служби и да буду истрајни у све дане живота свога. Да буду вјерни Богу и да буду вјерни Цркви Божјој. Веома је значајно да обоје иду тим путем и да једно друго помажу. Ова служба јесте света, узвишена, свијетла, величанствена, али пролази кроз многа искушења. Као што се злато провјерава у огњу, то злато не може да засвијетли пуним сјајем док се не провјери у огњу, таква је и ова света служба. Зато упозоравам нашег новог ђакона, који је данас примио Божју благодат и дарове Светог Духа да врши ову свету службу, добио сво пуномоћство и сву благодат да иде овим Божјим путем, али треба и он да улаже свој труд, трпљење и напор“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
„Искушења нам неће наудити ако кроз овај живот идемо са вјером, ако се снажимо Божјом благодаћу и Божјим заповјестима, трудећи се да покажемо своју љубав према Цркви кад нам је добро, али и кад имамо тешкоћа. Нека буде са Божјим благословом, срећно, благословено и на спасење нашем новом ђакону Александру ова света служба. Нека буде на радост његовој породици, оцу и мајци, која се радује на Небесима, цијелој породици Раковић, а и свима вама, браћо и сестре, нека је срећан нови ђакон“, закључио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
