Свети Синод Цариградске Патријаршије канонизовао је 23. јула 2020. митрополита едеског Калиника, светог архијереја Грчке Цркве 20. века. Његов празник се светкује сваке године 8. августа.
Следеће недеље верници Митрополије Едесе, Пеле и Алмопија доживеће још једну велику духовну радост, пошто ће чесне мошти њиховог светог Калиника бити обретене, откривене и положене на честовање верних.
Према званичном саопштењу из Митрополије, прославе ће се одржати у саборној цркви Покрова Пресвете Богородице у Едеси следеће недеље, извештава Orthodoxia News Agency.
Прославе ће започети у среду, 14. октобра, празничном Архијерејском вечерњом. Следећег јутра биће одслужена Архијерејска јутрења, праћене откривањем и изложењем целебних моштију светог Калиника и Архијерејском божанском литургијом.
* * *
Свети Калиник (у свету Димитриос Пулос) рођен је у селу Ситаралона, Агринио, 26. јануара 1919. године од побожних родитеља. По завршетку средње школе уписао се на Богословски факултет Атинског универзитета где се истакао у студијама. Такође је радио као секретар свештене Митрополије Етолије и држао је проповеди народу Месолонгија.
Замонашен је 23. новембра 1957. године у манастиру Ваведења Богородице у Миртији са именом Калиникос. Следећег дана је рукоположен за јерођакона, а за јеромонаха 1. децембра.
После 25 година службе у Етолијској епархији, изабран је за митрополита Едесе и Пеле 24. јуна 1967. године и буде хиротонисан сутрадан. Ревносно је и неуморно радио на томе да правилно припреми свештенство за свештенодејства ипастирски рад.
Основао је интернат за младе студенте и старачки дом за старије особе. Такође је неговао монаштво у својој епархији и обновио први манастир у част Архангела Михаила.
Био је испоснички епископ, препун мисионарске, узорне ревности. Његов говор био је дубоко богословски и духовно окрепљујући.
Подносио је седмомесечну болест са којом се храбро суочио, стављајући своју судбину у Божју руку. Непосредно пре упокојења рекао је: „Ја сам грешни епископ, али волим Бога и Цркву“. Свети Калиник је предао своју душу Господу 8. августа 1984. године.
Његовој сахрани присуствовало је 29 архијереја, многобројно свештенство и велики број верних. На сопствени захтев сахрањен је на народном гробљу у Едеси, јер је желео да буде близу људи којима је служио и које је волео.
Многи јерарси, свештенство и лаици и даље су осећали његово присуство као да је жив, а многи су својим молитвама сведочили о чудесним исцељењима и протеривању демона.
Извор: Инфо-служба СПЦ
