Од приступне беседе приликом устоличења у Пећкој патријаршији до краја свог управљања бродом српске цркве, патријарх српски Иринеј бринуо се за Косово, преголему рану на телу српске цркве и српског народа, како га је називао.
Звона са београдске Саборне цркве десетоминутном звоњавом у 14.20 сати огласила су да је Српска православна црква добила новог, 45. поглавара – дотадашњег епископа нишког Иринеја. Било је то 22. јануара 2010. године. Нешто раније тог дана, архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина, са Светог јеванђеља извукао је једну од три коверте са именима тројице архијереја који су добили највише гласова владика окупљених на изборном Светом архијерејском Сабору. Име владике нишког Иринеја, новог поглавара српске цркве, прочитао је епископ шабачки Лаврентије, председавајући сабора и најстарији по архијерејском стажу у српској цркви.
Тако је отпочела деценија управљања бродом Српске православне цркве његове светости патријарха српског Иринеја. Административно устоличење у трон српских патријараха обављено је већ сутрадан у Саборној цркви у Београду, а званично увођење у древни трон пећких патријараха девет месеци касније у Пећкој патријаршији.
„Време и прилике мог избора и увођења у трон српских патријараха у много чему има сличности са временом и околностима у којима је српска црква са својим народом доживљавала и преживљавала тешке и судбоносне дане своје историје. Да подсетимо на недавно време свеопштег страдања, готово на свим просторима настањеним нашим народом... Не можемо, а да не поменемо преголему рану на телу Српске православне цркве и српског народа, овде на Косову и Метохији, на овом уистину ‚страшном судилишту᾽... Са овог светог места, у овом радосно-болном тренутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света у чијим рукама је судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења по питању статуса ове српске јужне покрајине којим би српски народ био лишен вековног права на своју постојбину, на своје домове и на свој иметак, на гробља својих предака и на своје светиње”, рекао је тада у својој приступној беседи патријарх српски Иринеј.
Та преголема рана на телу српске цркве, Косово и Метохија, остала је предмет његове бриге и напора током читаве деценије колико је био на трону српских патријарха. Говорио је српски патријарх о Косову и са говорнице Уједињених нација 2013. године упозоривши да је народ на Косову и Метохији, у својој духовној и државној колевци, лишен права на живот достојан човека, али спреман да учествује у пројекту стварања претпоставки за трајни мир међу народима. Када је 2015. године требало да се гласа о пријему Косова у Унеско, уз државу је, пре гласања, и српска црква била укључена у дипломатску активност како би до што више ушију стигло објашњење о значају покрајине за нашу земљу. Став да о независности, подели и било чему што би променило статус Космета као саставног дела Србије нема расправе ни компромиса, заступао је и српски патријарх и Сабор архијереја и он је више пута и званично саопштаван. Тако је било и приликом последњег заседања Светог архијерејског Сабора у мају прошле године.
Патријарх Иринеј отворено је говорио о тешком положају српског народа у земљама региона, нарочито у Црној Гори, због чега је неретко био мета приземних увреда. Није се либио да каже да Срби у данашњој Црној Гори имају гори положај него у Независној држави Хрватској, али и да би хрватски бискупи требало да покажу више разумевања, љубави и покајања према српским страдањима у Другом светском рату. У последњем интервјуу „Политици”, у августу ове године, апеловао је на хрватско државно и црквено вођство, као и на политичке и духовне вође нашег народа да учине све да се искорени мржња између два народа, а поводом ситуације у Црној Гори поручио да ни народ ни Црква не пристају на било какву промену устројства и нарушавање црквеног и народног јединства.
Пастирске посете на пет континената
Као добар пастир свог стада, патријарх српски Иринеј неуморно је путовао и обилазио српски народ „ на све четири стране света“, на четири континента где српска црква има своје епархије: у Америци и Канади, Аустралији, па чак и Африци и бројним европским земљама. Боравио је и у Азији, у Индонезији где је 2013. предводио верски део државно-црквене делегације на Другом билатералном дијалогу Србије и Индонезије. Велику пажњу ондашње јавности изазвао је његов боравак у ратом разореној Сирији, где је са делегацијом СПЦ био гост патријарха антиохијског Јована Десетог. Било је то у јуну прошле године, а почетком ове године, у фебруару, осамдесетдеветогодишњи поглавар српске цркве отпутовао је у посету епархијама српске цркве у САД где је председавао црквено-народним сабором.
Трудио се да, као и његови претходници, са државом гради добре односе поштовања, чувајући јединство српске цркве у временима изазовним и тешким за целокупно православље. За време његовог управљања српском црквом нови замах добили су радови на Храму Светог Саве чије је унутрашње уређење на самом крају и којег дана скраси велелепни мозаик који, нажалост, патријарх Иринеј неће освештати, како је било планирано.
Предводио је делегацију српске цркве на заседању Светог и великог Сабора на Криту 2016. године, као и на саветовању православних цркава почетком ове године у Аману. Састајао се са поглаварима православних помесних цркава, а добре односе гајио је и са представницима других хришћанских цркава. Остаће забележено како се о њему изразио римски папа Фрањо. Одговарајући у авиону на путу из Скопља на питања новинара о канонизацији Алојзија Степинца папа Фрањо је рекао да је и патријарху Иринеју и њему једини интерес истина и назвао га великим патријархом који је помогао да се оснује заједничка историјска комисија о Степинцу.
Обележавани су литургијама, свечаним академијама, пригодним програмима, научним скуповима бројни значајни јубилеји хришћанства и српске цркве у време док је на њеном челу био патријарх Иринеј. Био је 2013. домаћин највећег скупа у историји Српске православне цркве, како је тада описана прослава јубилеја поводом 1.700 годишњице доношења Миланског едикта. Слављу у Београду, Нишу и Подгорици присуствовало је шест патријараха, високе делегације свих православних помесних цркава као и оне других хришћанских цркава. Прошле године, Српска православна црква обележила је још један велики јубилеј: осам векова аутокефалности српске цркве. На свечаној академији поводом значајне годишњице, уручујући високо одликовање СПЦ председнику Србије Александру Вучићу патријарх Иринеј је, говорећи о борби за Косово, поручио: „ Наш народ каже - оно што се силом узме, врати се, али оно што се поклони, не враћа се. Не смемо поклонити ниједну стопу наше свете српске земље. Очекујемо договор, али поклон никако”.
Извор: Политика
