Данас је грех постао мода. Зло је у томе што би грешни људи сматрали поремећеним неког ко не следи ток времена, ко не греши, ко је побожан, јер је грех постао мода. Овакви људи сматрају увредом када неко не греши, а грех сматрају напретком. То је најгоре од свега. Када би данашњи људи који живе у греху барем увидели то, Бог би се смиловао на њих. Али они оправдавају оно што се не да оправдати и хвале грех. То је највећа хула на Духа Светог; грех држе за напредак, а оно што је морално сматрају назадним. Зато више вреде они који се боре у свету, чувајући чистоту живљења.
Некада, ако је неко био поремећен или пијан, стидео се да изађе на трг, јер би га презрели. Или пак, нека жена која је сишла са правог пута, није смела да изађе напоље. И то је, на неки начин, била кочница. Данас, ако је неко исправан, ако нека девојка, на пример, живи побожно, за њу ће рећи: Бре, где ова живи! Али, и уопште, ако су сироти људи и падали у грехе, осећали су своју грешност, савијали су мало своје главице и нису се подсмевали ономе ко је живео духовно. Баш напротив, поносили су се њиме. Сада нити осећају кривицу, нити има поштовања. Све је изједначено. Ако неко не живи светски, подсмевају му се.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
