Ваша Високопреосвештенства; Ваша Преосвештенства; Ваша Екселенцијо Господине Вучићу, предсједниче Републике Србије; Ваша Екселенцијо Господне Додику, српски члану предсједништав БиХ; уважени Господине Кривокапићу; Ваше Екселенције и Еминеције; часно свештенство и преподобно монаштво; благочестиви народе Божји, браћо и сестре,
Нека је вјечни покој и Царство Небеско нашем новопрестављеном патријарху и оцу нашем Иринеју. Браћо и сестре, eво нас изненада и рекао бих неочекивано поред одра блажене успомене нашег патријарха Иринеја. Колико јуче био је међу нама и са нама неуморно радећи и брижно бринући о Цркви Божјој у роду нашему, али и о Цркви Васељенској. Патио је и туговао због најновијих трагичних раскола и подјела у нашем Православљу. И гле, изненада, све нас затече тужна вијест о његовом упокојењу, вијест која је растужила милионе Срба широм свијета и наше хришћанске браће са истока, запада, сјевера и југа.
Блажене успомене патријарх Иринеј пуних десет година предводио нас је тихо, мудро и стрпљиво ка Царству небеском. Својим одласком показа нам је пут који ћемо једног дана, свако у своје вријеме, сви поћи. Пуних десет година као патријарх и поглавар наше Цркве и 36 година као епископ, прво викарни блажене успомене патријарха Германа, а потом и као епископ нишки, својом добром нарави и благим примјером те господском одмјереношћу, свједочио нам је љубав и доброту Божју, која је исијавала из њега самога. И поред свих искушења и невоља кроз које је Црква са сојим Народом пролазила задњих десет година, наш, блажене успомене патријарх Иринеј, остао је непоколебљив стуб наше Цркве Светосавске. Показао се достојан свог великог претходника и учитеља патријарха Павла, а морамо устврдити да то и није било баш лако и једноставно. Зато смо поносни на њега и Богу захвални да смо га имали као 45. предстојатеља наше Црве.
Иако смо, браћо и сестре, данас тужни и жалосни због привременог растанка са нашим патријархом помолимо се Господу, Богу утјехе и Пуном милости и доброте, да нашем блаженоупокојеном патријарху буде блажен пут којим ходи у Царство Божје, којим ходи у наручје Оца нашег Небеског. Давно је он кренуо тим тешким и уским путем. Прије десетина година, а можемо рећи од момента његовог рођења. Кренуо је наш блаженоупокојени патријарх Иринеј путем који га је водио и ево довео до самог Царства Божјег. Данас се прибројава хоровима наших светих предака - епископа, архиепископа и патријараха и свих светих из рода нашега српског и васцјелог рода православног. Знајући то, нека наша природна туга због растанка, прерасте у радост због његовог сусрета са Господом и заједништва са Светим Савом, Светим владиком Николајем, Светим Василијем Острошким, Светим Петром Дабробосанским, патријархом Павлом, Светим мученицима јасеновачким, јадовинским и косовско-метохијским и свима светима, а прије свих са Господом нашим Исусом Христом кога је од малих ногу тако заволио.
Путовао је наш блаженоупокојени патријарх тешким и трновитим путем, кроз бурна и смутна времена наше недавне прошлости и нажалост садашњости, али се никад није предавао, нити је малаксавао у служењу Богу и своме роду. Био је истински свједок и апостол Божији у роду нашему. И онда када је тјелесно био слаб није поклекнуо. У живом нам је сјећању слика његовог здравственог стање из оне 2010. године када га Свети архијерејски сабор бираше за поглавара наше Цркве, а он молећи нас говораше: немојте, браћо молим вас, ја сам болестан човјек. Али, када се кроз Сабор наше Свете Цркве пројави воља божија да управо он у својим здравстено-физичким слабостима узме кормило Цркве у своје руке, помоли се Богу и прихвати избор који га снађе, послуша Цркву своју и ево десет година слуга јој вјерни бијаше. То је била његова велика и узвишена врлина служења и послушности Цркви, а не посесија за влашћу и положајем.
Том и таквом смирењу и служењу учио нас је и научио патријарх Иринеј, а још више научио нас је како стрпљењем да служимо Јединству и Саборности наш Цркве. Црква је богочовјечанска светиња за свакога од нас, и она мора бити изнад свих наших људских слабости и недостатака. Показао се бескомпромисни борац у очувању угледа, част и достојанство Цркве и нашег народа. По томе је већ ушао у историју наше Цркве.
Данас се привремено опраштамо од њега, а његово тијело предајемо земљи од које је и узето и заздано. Тежак је ово и велики губитак за нашу Цркву и наш Народ. Прије 20 дана изгубисмо великог и дичног митрополита Амфилохија, а ево већ данас испраћамо великог патријарха Иринеја. Вјерујемо да сви осјећамо терет овог губитка не само за нашу Цркву већ и за цијели наш српски народ. Па и поред овог великог искушења не допустимо да туга савлада срца наша. Не малаксајмо и не губимо наду. Бог је с Нама! Будимо храбри и одважни како то од нас очекују наши блаженоупокојени патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије. Знајмо и вјерујмо да су они и даље са нама, да нас гледају из небеских висина и моле се за нас.
Осјећамо да је душа нашег блаженоупокојеног патријарха Иринеја овдје са нама, у храму његове велике љубави и жрве, у храму Светог Саве. Исто тако осјећамо и знамо да је он данас својим молитама на Косову равном и Метохији славној, у његовом Призрен гарду, у његовом Чачку и Острогу, у његовом граду Нишу гдје му дио душе саувијек остаде, у Бања луци у коју је радо и често долазио, у Америци и Канади, Аустралији и Европи и вољеној му Москви које је често походио. Зато не тугујмо, браћо и сестре, и не губимо наду као они који немају вјере, како каже свети апостол Павле, већ се учимо од њега како да живимо и радимо, волимо и жртвујемо се за Цркву, за Отаџбину и род свој.
Ваша Светости, драги наш патријарше Иринеје, опрости нам, драги оче и учитељу, ако Те било чиме увредисмо, ако те некада не послушасмо, или било чиме нанесмо ти бол, патњу или тежак уздисај. Опрости и благослови твој Свети Архјерејски Синод којем остави и предаде велики терет којег преузесмо. Опрости нам што не могосмо да те послужимо и посјетио у твојој болести и немоћи, што те због ове несреће која нас је снашла остависмо самог у болници и што те ничим не послужисмо. Душа нас боли због тога, али такве су нас несрећне и неприлике задесило. Све нам опрости и благослови нас. Нека ти је блажена и вјечна успомена међу нама и благословено Царство божије. Амин.
Београд, храм Светога Саве, 22. новембар 2020.
Митрополит дабробосански Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона
Извор: Инфо-служба СПЦ
