У Котору је прослављен Свети Николај Мириклијски Чудотворац. Заштитник помораца и путника је храмовска слава истоимене цркве у Старом граду Котору. Свету литургију у цркви Светог Николе служио је игуман манастира Стањевићи, архимандрит Јефрем са которским свештенством.
“Можемо мислити какав је Свети Никола био заштитник Которана, Бокеља, свих оних морнара који су ишли на удаљене тачке Средоземља, Блиског Истока и Сјеверене Африке. Читамо у житијима И 19. и 20. вијека , када су два брата ишли да чувају стадо, па се старији одвојио од млађег, а чопор вукова није желио на стадо него на оног малог брата. Тада, када је видио да се чопор вукова залетио, старији брат је призвао име Св. Николаја и просто нека сила одбила је вукове и они су се дали у бијег. Св. Николај је зато и овдје у овом храму, у овом граду Котору, велико име. Зато је и овај предивни храм саграђен почетком 20. вијека, односно обновљен. Стари храм је страдао у пожару у 19. вијеку. Овај је на понос свима оним хришћанима који славе и спомињу име Св. Николаја. Нека његовим молитвама Господ подари нашим домаћинима сваког дара , берићета и благослова”, казао је архимандрит Јефрем.
Он је рекао и да први пут на Светог Николу “немамо онога ко је био домаћин задњих 50 година, оца Мома са својом протиницом”.
“Њима, који се радују данас у Царству небеском са Св. Николајем, покој души, а оцима овдје који су имали много штошта да науче од оца Мома, нека их Господ укријепи молитвама Светог Николаја, амин Боже дај”, казао је архимандрит Јефрем.
Претходно је говорио и о томе да Светог Никоу славе сви земаљски народи, као и да је то тако јер се као архијереј, обдарен љубављу Господњом, “заузимао и код власти и код части овоземаљских за оне којима су биле потребне помоћ, милост и разумијевање”.
Подсјетио је на примјере када Свети Никола својом молитвом, искреношћу, праведношћу и поступцима спасава презрене од стране владара, враћа цијеле породице са пута гријеха, али и на учешће на Васељеснком сабору, када се у Цркви јавља јерес да Христос није богочовјек већ само човјек, а да иманације божанства само с’времена на вријеме силазе на Исуса из Лазарета и да Божанство не може бити распето на Велики петак на крсту.
“Николај је устао и залијепио шамар том безбожнику који је хулио. Из данашње перспективе “демократије” то би се обиљежило као вандал, као нецивилизацијски поступак у једној мирној атомсфери аргумената, за и против да се види такво насиље. Свети Николај је тада, као што би данас људи тако поступили, лишен свештенодејства, чинодејства. Међутим, убрзо послије тога многим архијерејима, патријарсима, који су дошли да предсједавају сабором, указао се у сну сами Господ гдје враћа омофор Св. Николају, а то је оно достојанство које архијереј носи”, казао је архимандрит Јефрем.
Извор: Црквена општина которска
