Манастир Девич 15. децембра прославља своју ктиторску славу у част великог светитеља српске православне цркве и њиховог заштитника – Светог Јоаникија Девичког. Као никада раније у својој новијој историји, манастир Девич је овогодишњу славу дочекао без присуства свештенства и верног народа, по чему ће она свакако остати упамћена.
Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење ђакона и уз присуство монахиња манастира Девич, као и монахиња манастира Грачаница и Ђаковице.
– Ово је један од ретких случајева да прослављамо Светог Јоаникаија Девичког а да народ није присутан, силом прилика, не само овде, него и на другим местима. Морамо да се чувамо онако како то и Бог заповеда, јер онај који се чува њега ће и Бог да сачува. А ми, служећи литургију, молимо се не само за присутне него и за оне оправдано одсутне, за оне који су имали жељу да данас буду овде да их Свети Јоаникије благослови – на почетку своје беседе владика Теодосије се кратко осврнуо на услове у којима овогодишњу славу обележава манастир Девич.
– Велика је била љубав Светог Јоаникија према Богу који је оставио свет и пошао за њим. Узео је крст свој и у свом земаљском животу, потпуно одвојен од света, у пустињи је живео, прво у Црној Реци, а онда овде, у неприступачним девичким шумама, да би он својим животом освештао ово место, да би овде стигла благодат духа светога и да ово место зрачи божанском силом и божанском светлошћу – беседио је о светитељу владика Теодосије.
– Сви који долазе овде у стању су да осете светост у овоме месту. Нарочито његове мошти зраче топлотом и светлошћу божанском и исцељују. Позивају нас да и ми својим присуством сачувамо овај манастир. Иако је он много пута рушен и оскрнављан, он је поново освећиван молитвама и службама које вршимо овде и обнављамо га – наставио је у својој беседи владика Теодосије.
– Наше је да се уздамо у Бога, да се молимо Богу и он нас неће оставити, јер је стално уз нас у све наше дане, како је и записано у Светом Јеванђељу. Наш задатак је да живот окончамо онако како је Богу угодно, да стигнемо на циљ и да се из овог привременог живота и ми преселимо у вечни живот, у оно непролазно где је радост, да не маримо за ове дане земаљске који пролазе. Ми треба да живимо за онај осми дан, не који припада овде, овом свету, овом времену и овом животу, за Господњи дан који никад неће престати и чије сунце никад неће заћи, за царство небеско, и да се удостојимо божијег благослова, тамо где су сви свети – поручио је Епископ рашко-призренски.
