“Данас је, на свим пољима, завладао један дух антиљепоте, дух који разара, који не обједињује, што се једино уз Христа може поново успоставити. Најгоре је то што се човјек просто препусти да га носи вода тог безумља, тог бесмисла живота, те нерадости у животу, тог хаоса. Човјек само са Христом може да нађе потпуну духовну равнотежу и да спремно очекује времена која предстоје. Ако човјек има такву свијест, онда за њега ништа што се дешава неће бити тешко- Ако имаш Христа у себи, и да те сијеку, ти ћеш знати да је све то само тренутно”- неке су од духовних поука које је слушаоцима нашег Радија упутио блаженопочивши отац Јован у емисији ,,Монашко ткање на чунку живота“ 23. октобра 2013. године када је у разговору са аутором емисије монахом Арсенијем (Јовановићем), својим дугогодишњим сабратом црноречким, говорио о свом монашком путу оставивши нам прегршт дивних духовних поука.
У понедељак 7. децембра 2020. године, по благослову Његовог Преосвештенства епископа нишког Г. Арсенија Свету заупокојену Литургију у манастиру Рођења Светога Јована Крститеља у Петрлашу служио је јеромонах Нектарије Ђурић, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије нишке и других Епархија наше Помјесне Цркве.
После заамвоне молитве служено је опијелу оцу Јовану. На крају опијела пригодном беседом присутнима обратио се отац Нектарије.
Архимандрит Јован Јеленков рођен је 20. јануара 1958. године у Косовској Митровици. На крштењу је добио име Јордан. Дјетињство проводи у Лозници где је завршио основну школу и гимназију. Правни факултет завршио је у Београду. Радио је као судија, био шеф правне службе „РТБ Зајaча“, секретар за привреду и директор. Године 1992. одлучио је да свој даљи животни пут посвети Богу служењем у манастиру. Отишао је на Косово и Метохију у манастир Светих Врача у Зочишту код Ораховца, где је замонашен 13. новембра 1994. године. У чин јеромонаха рукоположен је 25. јуна 1995. године, а за настојатеља манастира постављен је 17. новембра исте године.
После гранатирања манастира у лето 1998. године отац Јован прелази у манастир Ћелије код Ваљева где проводи три године. Након тога отац Јован се враћа на Косово где преузима управу над манастиром Сочаница и започиње његову обнову. Године 2008. по благослову тадашњег Епископа нишког Г. Иринеја долази у запустели манастир Рођења Пресвете Богородице у Височкој Ржани код Пирота и ту обнавља општежиће.
Отац Јован се поново враћа у Епархију рашко-призренску и преузима управу над манастиром Црна Река 2010. године. Због доброг старања за манастир и бригу о духовном животу ове светиње, Преосвећени Владика рашко-призренски Г. Теодосије произвео је оца Јована у узвишени свештени чин архимандрита на празник Светог Архангела Михаила 2011. године.
Пет година касније отац Јован због нарушеног здравственог стања био је приморан да напусти манастир Црну Реку и да дође у село Петрлаш код Димитровграда. У овом селу обнавља запустелу парохијску цркву Свете Тројице и подиже нови манастирски храм Рођења Светог Јована Претече. По благослову Епископа нишког Арсенија поред овог храма подигао је и нови братски конак. Под његовим духовним старањем у овом новооснованом манастиру формирано је монашко братство.
У манастиру Рођења Светог Јована Крститеља селу Петрлаш отац Јован провео је своје последње монашке дане у подвигу све до његовог изненадног уснућа у Господу 05. децембра 2020. године.
На тонском запису бесједе са опијела благодаримо интернет сајту Нишке Епархије.
Извор: Радио Светигора
