Шта сам могао написати, а да већ није написано, и шта вам ја могу рећи вечерас а да то већ није речено?!
Само то да ступам за овом говорницом устрептана срца и узбуђене душе пред величином задатка који ми предстоји, јер знам да свака реч о Светом Сави подразумева одговорност за изречено, одговорност према аудиторијуму, одговорност према прошлости, садашњости и будућности, одговорност пред Светим Савом.
Када би ма ко од нас застао на улици неког града или путељку неког села заустављао пролазнике и питао их одакле долазе и камо иду сваки паметан човек казао би нам да зна одакле долази и куда иде. Ако би којим случајем неко од њих казао да незна одакле долази и куда иде, таквог бисмо сви одреда, са пуним правом, прогласили у најмању руку малоумним или блаже речено од умора изгубљеним.
Ми Срби на такво питање имамо одговор, знамо одакле долазимо и куда идемо, знамо јер имамо путоказ, имамо путеводитеља, имамо онога који нас је све овде сабрао, имамо Светог Саву.
Док сам предавао веронауку у нашој школи, једном приликом упитао ме је један ученик: Како то да Свети Сава није више писао ?
Упитао сам га да ли мислиш да није било хартије – одговорио саму – било је и то боље него данас, не хартије него коже.
Упитао сам га мислиш ли да није било мастила ?- било је мастила и то бољег него данас.
Отиђимо у Хиландар и видећемо рукописе из тог периода који су мање бледи него прошломесечне новине.
Одоговорио сам му да је Св. Сава писао али мало. Мало је писао мастилом, али је он писао и на друге начине, на начин апостола Христових.
Апостол Павле пише Коринћанима. ” Ви сте наша посланица … кроз ваше служење написано не мастилом него Духом Бога Живота.”(2Кор.3.2-3)
Овим начином и наш Свети Сава написао много књига.
Колико честитих Срба, толико Савиних књига.
Сва деца која су данас рецитовала песмице о Светом Сави или отпојали химну или пак тропар јесу најновије књиге Светог оца нашег Саве.
Ево и ми овог момента исписујемо још једну страницу Савине књиге.
Чули смо више пута од сада, а и вечерас ћемо отпојати његов тропар „Пути воводјашчаго в жизањ“, пут који води у живот.
Управо је то Свети Сава пут који води у живот, и то живот вечни, пут у Царство Небеско, што је и намена и место сваког човека.
Сава је код нас Срба и мушко и женско име.
Хебрејског је порекла, настало од речи „ SABA” што значи преображен, праведан.
Сложићете се самном наш Свети Сава је у потпуности оправдао своје име.
Али пре Саве био је Растко.
Страо српско име Растислав или скарћено Растко- онај који расте или узраста у слави.
Растко Немањић оправдао је и ово име узрастајући из славе жупанског сина и хумског кнеза, у славу смиреног светогорског монаха Саве, да би касније достигао славу првог Архиепископа, Светитеља Божијег, Чудотворца и Просветитеља Српског, који не престаје да расте из славе у славу у меру раста висине Христове.
На Светој Гори је пробавио од своје седамнаесте до тридесет и треће године.
Тридесет и три године живота имао је и Господ Исус Христос, када је напустио земаљски свет, а своје ученике послао да проповедају нови савез Бога и људи.
А Света Гора је управо послала Светога Саву да буде прави и истински просветитељ, на трагу Исуса Христа и Његових праслика у прошлости, Јосифа и Мојсија, којима светац толико личи.
И као што је прекрасни Јосиф призвао свога оца Јакова да дође у Мисир и тамо се телесно исхрани и размножи, тако је Свети Сава призвао свога оца Немању у Свету Гору да се одатле, кроз њих двојицу, кроз оца и сина а дејством Светога Духа, размножи сво духовно Српство.
Као што је Бог призвао Мојсија да изведе народ из ропства, тако је призвао и Саву да наш народ крштава у име Оца и Сина и Светога Духа и да нас избави и избавља из ропства незнања, паганства, празноверја и кривоверја.
Свети Сава је наша најраспрострањенија и најсвестранија личност.
Он је покупио у себе и обезбедио вечност свим нашим вредностима и врлинама.
Ако нисмо у стању да као Достојевски сваку своју мисао проверавамо Христом, онда проверавајмо себе, своје мисли, речи и дела Светим Савом.
Питајмо себе да ли би баш оно што желимо да урадимо урадио и Свети Сава, и да ли би он то одобрио.
Да ли би се он свађао или мирио, да ли би он зидао или рушио, волео или мрзео?!
Честитајући вам свима ову свесрпску славу из срца кличем: Појте му Срби песму и утројте!
Извор: Епархија будимска
