Питање духовнику:
Преко нам је потребна ваша помоћ. Имамо проблем са сином који конзумира алкохол већ 4 године. Боримо се и муке мучимо. Он све више тоне у алкохол. У алкохолисаном стању прети смрћу нама родитељима и сестри која је млађа од њега 6 година. Све смо покушали, докторе одбија. Имамо страх од њега у пијаном стању. Кад се сутра отрезни осјећа грижу савјести из собе не излази. И тако придржавамо муку, као родитељи свесни смо свега да постоји полиција, истеривање из стана, али немамо срца за такве промене све мислимо да му можемо помоћи. Постоји страх ако га истерамо да смо тада у још већем проблему. Хвала унапред. Помилуј те нас грешне.
Одговор духовника:
Болест зависности најчешће није болест само једног човека. Болест зависности би могли описати као стање у коме човек понавља један исти потез за који свесно зна да му реално наноси штету и угрожава живот, али истовремено осећа неутољиву потребу да то понавља. Ова потреба се додатно појачава са сваким понављањем. Сваки пут када болесник удовољи овој својој потреби, у његовом мозгу се ствара осећај задовољства. Временом овај осећај задовољства постаје све блеђи и све брже ишчезава, јер се организам већ навикнуо на тај осећај. Тако да болесник осећа у себи све већу и све несноснију потребу да радњу понови, како би у себи поново осетио тај осећај задовољства. Докле год понављање тог поступка доводи до осећаја задовољства, болесник нема никаквог мотива да престане са рђавом навиком. Стога ово није болест само онога који има болест зависности, већ и његовог окружења, његове породице, колектива, пријатеља. Јер управо је окружење то које омогућава болеснику да понављањем своје рђаве навике, увек изнова у себи осети задовољство.
Отуда је начин на који ви можете помоћи свом сину управо у томе да прекинете тај зачарани круг и да утичете на то да се резултати његовог поновног опијања измене. А то можете постићи једино тако што стиснете своје родитељско и сестринско срце и покажете решеност и чврстину да му опијање више не толеришете. Из вашег писма јасно је да му ви управо својом толеранцијом омогућавате да се несметано опија. Кад би рецимо ваш син доспео у затвор где нема више могућности да дође до алкохола, он би свакако морао да престане са пијанством. Сасвим сигурно да би се његов мозак у таквом случају после кратке борбе помирио с чињеницом да алкохола нема и покушао би да измени уобичајени ритам живота. Можда ако га избаците из стана и ако се он потом отрезни на улици, можда ће његов мозак увидети да је уходана шема по којој му је живот до сад несметано текао, постала неефикасна. Хтео, не хтео, мораће у тој ситуацији да покуша нешто друго.
Јасно је из вашег писма да је он већ развио технику застрашивања и претњи којима слама силу вашег отпора. Ако се решите да га избаците из стана, вероватно ће покушати да ове технике поново примени и можда са појачаним интезитетом. Веома је важно, да не наседнете на те његове покушаје и да останете чврсти и доследни. Можда је ваш син дефинитивно пропао и можда му неће бити исцелења. Но, чак и ако је тако, даље толерисање његовог опијања неће му ништа користити. Помирите се у себи и са овом најстрашнијом варијантом, како би могли да покажете неопходну чврстину. Ако Бог да, ваш син неће проћи по тој најстрашнијој варијанти, него ће се ипак на крају ослободити ове зависности. Што пре предузмете неопходне мере, то су веће шансе да се ово догоди. Што више одлажете примену радикалних мера, тим његова болест постаје јача и теже излечива.
Првом следећом приликом када буде трезан, саопштите му да сте сви заједно донели одлуку да га више никада не примите пијаног у стан и да ће уколико се опије морати да се трезни негде изван вашег стана. И затим од те намере не одустајте. Ако се збиља опије и покуша да на силу поново уђе у стан, зовите и полицију и предузмите све неопходне мере да га спречите да се пијан врати у стан. Можда ће он, тако пијан и избачен из стана, лутати по улици; можда ће се изложити додатним опасностима; можда ће се разболети или разбити главу, сломити ногу или на неки други начин повредити се. Молите се Богу, да га ипак сачува у животу, али му не попуштајте ни милиметар. Ма какве опасности да му прете због оваквог вашег става, будите уверени да су много пута мање од опасности у којој би био ако ви не би ништа предузели и ако би му допустили да се и даље несметано понавља његов циклус опијања, претњи, уцена, потом мамурлука и раскајавања. То би га сасвим сигурно одвело у пропаст, а можда и целу породицу с њим.
У тој непопустљивости и може се рећи грубости према њему, лежи залог ваше победе над овом болешћу. Стога, када једном кренете у борбу с њом, више се не осврћите назад и не попуштајте.
Штете, и дугове које направи у пијаном стању немојте му подмиривати. Нека се сам сналази како да их реши. Ако остане без новца, и ако се већ задужио код свих код којих је могао, неће моћи да дође до алкохола, па ће хтео не хтео морати да трпи жеђ и остане трезан. Ако, пак ви плаћате све његове дугове, он ће увек имати од кога да позајми и тако ће увек изнова долазити у искушење да купи алкохол. Ако сматрате да је неопходно да му као родитељи помогнете за оне основне потребе, за стан и храну, немојте му давати новац, него радије платите кирију, или му купите храну. Но и у том случају, све што му дате од хране, нека буде у начетом паковању, да не би могао да га у продавници замени за алкохол.
Родитељско срце жели да се син поправи. Отуда је сину алкохоличару увек лако да родитеље увери како се поправио и како је престао са опијањем, како искрено жели да буде користан и себи и другима и како да би остварио ову своју жељу неопходно му је да од родитеља добије неку новчану помоћ. Родитељи желе да му верују и довољно је да се он само мало претвара и они су већ пуни оптимизма и наде да је коначно све како треба. Стога у таквим ситуацијама будите крајње опрезни и неповерљиви. Тражите и непрестано проверавајте све његове доказе, како вас не би обмануо да му поново помогнете да се опије. Увек, пре него му пружите какву материјалну помоћ, упитајте себе на који би начин он ту помоћ могао да злоупотреби. Пружајте му подршку и помоћ само на такав начин, који он не би могао да злоупотреби.
Причали су за патријарха Павла како га је неки просјак сваки дан сачекивао на улици и тражио му новац да би тобож купио хлеб. Патријарх Павле би му сваки пут давао нешто новца. Но, кад су му скренули пажњу да онај просјак за добијени новац не купује хлеб него цигарете и алкохол, патријарх би потом улазио с њим у пекару, куповао би му хлеб и давао у руке. Но, након неког времена, патријарх дочује да онај просјак добијени хлеб, врати у пекару и узме новац. Следећег дана, патријарх му је поново купио хлеб, али је овај пут најпре одломио један комадић, па му дао остатак. Након тога, овај просјак више није тражио помоћ од патријарха Павла.
Сматрајте да је ваш син због честог опијања и рђавог понашања спреман на сваку могућу превару. Немојте у њему гледати само своје невино дете. Пружите му помоћ и подршку на сваки могући начин, али тако да му та подршка и помоћ не служе за продужетак рђавог стила живота. Нека ваша подршка и помоћ буду увек добро усмерени на исправку његовог живота. Ако Бог да, те се ваш син једног дана у потпуности ослободи ове рђаве навике, онда ће вам бити захвалан за све што сте предузели како би га од алкохола одвратили. Стога не обраћајте пуно пажње на све оно што би он у овом стању могао да вам каже поводом ваших поступака. Не обраћајте нимало пажње на увреде, претње, уцене и томе слично. Истрајавајте у доследном спровођењу мера за које процените да ће бити најефикасније, молите се Богу да га Бог сачува и уразуми, и тако ћете највише учинити за његово исцелење. Нека би Бог дао да то буде уједно и довољно те да се он исцели.
Све ово што сам вама писао важи и за све друге родитеље, чије дете упадне у било коју другу врсту зависности: наркоманија, кладионице, коцкање, видео игре, и сл. Каква год да је врста зависности, принцип борбе је исти. Промените правила по којима функционише њихово окружење, и они ће хтели, не хтели морати да промене своје понашање. Све док болесник може да понавља одређен редослед радњи како би дошао до свог циља, он неће имати никакву жељу да било шта промени у свом животу. Што дуже остаје у таквом окружењу и што више пута понавља тај редослед радњи са истим учинком, болест постаје све тежа и све су мање шансе да се те болести ослободи. Уведите дакле правила која сузбијају могућност да се рђава навика понавља, и држите их се доследно. Не обраћајте пажњу ни на какве претње, уцене, увреде којима ће вас можда болесник засипати. Не попуштајте, молите се Богу да помогне и тако ћете болеснику пружити најбољу могућу помоћ да се излечи.
Извор: Телевизија Храм
