На дан када наша Света, Саборна и Апостолска Црква обележава молитвени спомен на стубове православне васељене, Светог Атанасија Великог, Светог Кирила Александријског и Светог Максима архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете великомученице Марине у Атеници.
На литургијском сабрању Епископу су саслуживали: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Владе Капларевић, старешина Храма Свете великомученице Марине, протођакон Александар Грујовић и ђакон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку Стефан Медар. Богослужење је улепшано присуством великог броја верног народа и велелепног пјенија хора “Слово Љубве“ при овом храму.
Након прочитаног Јеванђеља, саслужитељима и верном народу обратио се Преосвећени у својој пастирској беседи. Данашње Јеванђеље описује сусрет Господа Исуса Христа и младог богаташа, који му поставља питање шта је потребно да учини како би наследио живот вечни. Господ му одговара најпре наводећи Мојсијев Закон. Младић схвативши да је закон праоца Мојсија, стуба јудејског закондавства, већ испунио очекује похвалу. Наставак Јеванђеља износи Христову нову димензију, а то је не само испуњавање Закона и пророка већ постављање новог закона, закона љубави. Приликом разговара богатог младића и Христа, Господ му говори да разда имање своје сиромасима и да ће на тај начин задобити вечни живот. Младић је отишао жалостан.
Преосвећени Владика се приликом изношења своје беседе задржао на цитату: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богаташу ући у Царство Божије“ (Мт 19, 24). Говорио је о термину „камила“ који се код нас до данас задржао као збуњујућа непознаница. Термин на грчком језику означава јутано уже којим су се некада везивали бродови приликом пристанка у луке. Иглене уши подразумевају нешто изузетно уско, нешто где се „камилос“ не би могао провући. Међутим, и то је могуће приликом његовог распредања. Ово тумачење следујући Светим Оцима могло би да се примени на човеков живот у свету, везивање за њега, стицање материјалних добара, а и на очекивање вечног живота.
Владика је додао да се данас налазимо пред великим изазовима. Живимо у свету, трудимо се онолико колико смо у прилици да омогућимо пристојан живот. Међутим, појава вируса нам је показала да заиста не можемо бити сигурни ни у сопствени живот, већ да бисмо требали да будемо усредсређени на оно круцијално јеванђелско питање: „Шта треба да чиним да бих наследио живот вечни?“ Богатство данас није феномен који би човека могао да преусмери са пута спасења уколико се оно располаже на адекватан начин. За пример томе имамо праоца Авраама који иако богат старозаветни Јеврејин бива изабраник са којим Господ склапа Завет. Владика се дотакао и јеванђелске теме о безумном богаташу који је градио многе житнице, трудио се да их напуни како би осећао неки вид материјалне сигурност, а на своју душу као нешто највредније је заборавио.
Хришћани би требали да живе у светости. Доказ томе је данашњи празник тројице светитеља који су светост задобијали од истинске и праве светости Божије. Та неисцрпна светост позива и нас да се угледамо на Атанасија Великог, Кирила Александријског и Максима архиепископа српског, и да испунимо јеванђелске речи: „Да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт 5,16).
Господ у Јеванђељу није говорио да је пут до вечнога живота лак. Напротив, потребно је припремити пут Господу у своме срцу. Онда ће и тај пут којим хришћани требају да ходе бити лагоднији и једноставнији, са крајњим исходом у речима апостола Павла: „Не живим више ја, него живи Христос у мени“ (Гал 2, 20).
Преосвећени Владика је своје пастирско обраћање верном народу завршио благословом: „Нека Господ Бог, Син мира и утехе и сваког добра буде са свима вама у све векове и сву вечност Амин.“
У току евхаристијског сабрања поред свештенослужитеља велики број верног народа узео је учешћа причестивши се из Чаше Живота. Након благодарења свештенство и народ су литургијско славље наставили на трпези љубави, коју је уприличило братство Храма Свете великомученице Марине.
Извор: Епархија жичка
