“Понекад, када угледамо неко плодоносно дрво, пуно лепих и вредних плодова, дивимо му се и сматрамо да је његова богата плодност сама по себи јасна. У једном таквом тренутку, не замишљамо то дрво огољено, без лишћа усред хладне зиме, и не замишљамо га посечених грана у време резања.
Дивимо се и хвалимо дрво пуно зрелих и укусних плодова, али нисмо пропратили и не знамо оне периоде његовог живота који су морали да претходе да бисмо се ми у овом тренутку, када га хвалимо, нашли у ситуацији да уживамо у лепом призору и можда укусном плоду. Слично нам се дешава када стојимо пред сликом једног осведоченог духовног борца. Док му се дивимо, имамо осећај да је његов духовни пут био без тешкоћа и без проблема.“
Свети старац Јаков (Цаликис)
Извор: Епархија жичка
