22.01.2021.

Епархија рашко-призренска: Извештај са поплављених подручја


С благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија протиница Светлана Стевић, која годинама води епархијску добротворну организацију „Мајка девет Југовића“ и шест народних кухиња, са епархијском комисијом за процену штете, обишла је делове централног Косова који су посебно угрожени недавним поплавама, како би се стекао бољи увид на терену и одредили приоритети. Епархија рашко-призренска је већ покренула више активности у прикупљању средстава за угрожено становништво преко Црквених општина, Манастира, али и апелом свим људима добре воље да помогну оне којима је помоћ неопходна.


У селу Лепина, општина Грачаница, протиница Стевић са епархијском комисијом обишла је најугроженија домаћинства која је водена стихија ових дана угрозила и причинила им штету. Међу онима који су претрпели највећу штету је шесточлана породица Живорада Ничића, којој је у поплави приземни спрат куће у потпуности уништен. Чланови породице су затечени како чисте и суше зидове, покушавајући да сачувају и спасу оно што је могуће спасти. Знатан део покућства је уништен и није за употребу. Ово домаћинство изгубило је и 8 прасића (тежине 20-24 кг). Породица Милорада Митровића, из истог села, такође покушава да санира нанету штету, међутим њима је поред већинског дела покућства уништена и ускладиштена храна.  Браћа Рашићи, Стева и Дејан, затечени су како спашавају  пред кућом покућство, али им је страдала комплетна зимница и храна која се налазила у помоћном објекту.

Тешка ситуација затечена је у селу Радојеву, код Властимира Максимовића, чија је жена, иначе, тежак болесник, астматичар. У њиховој кући све је страдало, почевши од целокупног намештаја, беле технике, постељине и ћебади, гардеробе. Максимовићи живе у трошној кући, а њихов син у старој кући поред њих, која је под бујицом воде у потпуности уништена. Жена и деца Властимира Максимовића су евакуисани, јер кућа више није за живот, дошло је до слегања земљишта од поплаве и зидови куће су попуцали од воде и свуда се виде остаци влаге која се још није повукла. 

По селима Лепини и Радојеву вода се још није повукла, посвуда се могу видети угинуле кокошке и ситнија стока, уништено дрво и угаљ за огрев и кошнице пчела, а испред свих кућа које су претрпеле штету избацује се намештај који није за употребу. Иако је температура ових дана све више била испод нуле, људи у тешким условима чисте своје домове  и цео призор са лица места је потресан, посебно због тога јер је реч о људима скромнијег имовинског стања.

У селу Добротин поплављена су многа дворишта и пољопривредна имања. У домаћинству Момчила Шубарића укућани су затечени како износе намештај и уништену белу технику, како би све што је неупотребљиво комунална служба понела на отпад. Чланови породице перу зидове, избацују муљ који је вода нанела, и од велике помоћи су им апарати за исушивање које су добили од општине Грачаница како би се последице влаге колико-толико санирале. У домаћинству Горана Шубарића затечена је иста ситуација. У кући је све уништено, намештај и техника су избачени у двориште и ради се на санирању влаге и чишћењу. Код Милоша Ђорђевића приземни спрат је цео поплављен као и код породице  Дејана Марковића и више других становника овог села. Посебно тешка ситуација је у домаћинству Синише Лазића. Читав доњи део куће који је чврсто био укопан у земљу је и даље под водом, висине око једног метра. Сво покућство је уништено, а у том делу куће је била и кухиња и дневни боравак и остале просторије. Домаћин је, иначе, познат као изузетно вредан човек који се бави сточарством и пољопривредом, и жалосно је било видети да је сав пољопривредни принос у потпуности пропао од поплаве. Лазић иначе држи 20 прасади, али сва сточна храна коју је имао је уништена.

Једна од можда најтежих ситуација затечена је у домаћинству породице Грбић. Радојица Грбић је социјални случај, јер ни он ни супруга нису запослени, имају троје деце, од које је треће беба од месец дана. Пре само једног месеца успели су уз велике муке да реновирају кућу у којој су живели, иако ни она није у њиховом власништву. Вода им је све однела и штета је непроцењива.

Села Гуштерица, Лепина и Радојево добили су данас помоћ у чизмама и ћебадима, а представници Епархије су разговарали са више људи за које је било тешко наћи речи утехе. Пренета им је дубока солидарност целе наше Епархије са њима у овој несрећи, уз обећање да ће наша Црква ускоро, у зависности од прикупљених средстава, помоћи онима којима је помоћ најнеопходнија. У Гуштерици је пет породица замолило помоћ за набавку плочица и лепка за плочице јер су у страху да постављају поново ламинат, уколико се овако нешто понови. Наравно, много је сличних примера, али породицама које су по имену и месту боравка наведени потребна је хитна помоћ. Реч је о добрим и вредним људима који су остали и опстали на Косову и Метохији, на својој земљи и у својим кућама све ове године.

У овом саопштењу Епархије навели смо само један део извештаја који се стално допуњава новим случајевима из других делова Косова и Метохије, као и извештајима наших свештеника са терена. Акцији прикупљања помоћи активно су се прикључили и манастири наше Епархије, а архијерејска намесништва са парохијама у деловима Епархије који нису погођени штетом, такође прикупљају средства и поред тешке ситуације у којој цео наш народ живи на просторима Епархије рашко-призренске. 

Искрено смо охрабрени првим одзивима људи из земље и иностранства који су изразили жељу да помогну. Сва прикупљена помоћ за страдалнике и начин како ће се искористити биће документовани и приказани. Још једном апелујемо да поред помоћи Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, која се од првог дана укључила у помоћ угроженима, као и више хуманитарних организација, људи добре воље наставе са акцијом помоћи. Истинска хришћанска солидарност, али и брига за Косово и Метохију се управо у тој солидарности и жртвеној љубави делатно показује, јер је реч о помоћи за домаћинства и људе који су овде опстали у најтежим временима и које треба охрабрити и помоћи им да на Косову и Метохији остану, и даље наставе свој живот.


Дато у канцеларији Епархије рашко-призренске

20. јануар 2021. године у Грачаници