У оквиру ископавања у древном граду Стратоникеји, у Карији (провинција Мугла у Турској), откривени су темељи византијске цркве старе 1550. година. Подручје је додато на Унескову листу светске баштине 2015. године и археолози су га описали као једног од највећих мермерних градова на свету. Према извештају портала capital.gr, Билал Согут, руководилац ископавања у Стратоникеји, рекао је да је древни град – такође познат као град гладијатора – одржао значај у хеленском, римском, византијском, отоманском и турском периоду.
Тим за ископавање је, према Согутовим речима, пронашао цркву која је саграђена након земљотреса 365. године. Он је истакао да је црква опстала до прве четвртине седмог века, док је касније то подручје употребљавано као гробље. Већина ископавања спроведена је на подручју које се назива Западна улица града. „Овде је“, како је додао Согут, „изграђена црква у колонадној улици. Касније, у византијском периоду, у седмом веку, када је црква уништена, подручје је претворено у гробље“. Согут је нагласио да тим ради на терену где су се налазиле и гробнице и цркве, напомињући: „Ми тренутно обнављамо под цркве.“ Он је, такође, напоменуо да су коришћене најмање четири различите боје мермера за црквени под, додајући да су до сада на том подручју била лоцирана 62 гроба.
Стратоникеја је први пут проучавана у 18. веку. Древни град био је познат од 17. века, када су тадашњи путници посетили то подручје, лоцирајући рушевине и натписе. Ричард Покок је, 1743. године, описао позориште, булетерион, и задивљујући улаз у град. Најранији прикази споменика Стратоникеје публиковали су Шојзел-Гуфиер и Чендлер, док је топографски план града са видљивим споменицима епохе и идентификацијом јавних зграда био представљен 1863. године. Скоро век касније булатерион је први пут систематично проучаван, док је 1977. године отпочело ископавање налазишта под руководством Ј. Бојсала. Ископавања су открила најважније градске грађевине и дала слику топографије града, али прилично нејасно и фрагментарно. Ископавања нису била комплетирана и недостатак знања о древном граду био је допуњен индиректним изворима, као што су натписи и описи древних писаца.
Извор: Епархија бачка
