”Уколико кроз наше молитве и литургијске заједнице будемо једнодушни у молитви једни за друге постаћемо синови Божји који следе пут Господњи, синови који следују подвиг кроз љубав и праштање као основне елементе хришћанског живота” - истакао је Епископ Херувим.
У Недељу о блудном сину, 28. фебруара 2021. године, када Црква слави Светог апостола Онисима и преподобној Јевсевија Пустињака, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим је после заамвоне молитве проузнео богонадахнуту беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека буде благословено име Господње које нас је и у овој недељи сабрало да у Његово име прослављамо живот вечни и заједницу љубави која се испунила у Светој Божанственој Литургији.
Кроз данашње Свето Јеванђеље упловили смо у тајну љубави и праштања како нам Свети апостол Лука у данашњем Јеванђељу и сведочи. Из приче о блудноме сину можемо видети која је суштина живота у Цркви. Живот у Цркви темељи се на љубави и праштању. Требамо међу собом да изграђујемо божанску љубав. Сви можемо постати блудни синови, одвојени од литургијске заједнице и Небеског Оца, далеко од добра Божјег. Уколико кроз наше молитве и литургијске заједнице будемо једнодушни у молитви једни за друге постаћемо синови Божји који следе пут Господњи, синови који следују подвиг кроз љубав и праштање као основне елементе хришћанског живота.
Нема савршеног човека, сви смо грешни и пали. Целокупни наш живот усмерава се ка непрестаном усмеравању нашег бића ка Богу и нашем огледању у Христу. На земљи ништа није закључено, све што саберемо у ризницу добара Бог ће уградити у ризницу вечнога живота. Трудимо се да живимо хришћанским начином живота и да нам период у који улазимо буде у љубави, праштању и покајању. Припремне недеље пред почетак Часног поста упућују нас ка египатској пустињи изгнанства јеврејског народа. Лутали су тражећи себи спасење и Обећану земљу. Кроз пост ми лутамо пустињом овоземаљскога живота да бисмо на крају Часног поста осетили благодат Божју која нас сабира и воли. Грешни смо и, што кажу, пред Богом ништа добро не чинимо, али уколико имамо ватрене љубави према Цркви Божјој и једни према другима, изграђујемо пут ка Царству Небеском. Молитвом се припремамо за Тајну Васкрсења и тајну живота свакога хришћанина. Нема живота ако не верујемо у Свето Васкрсење и ако не осетимо благодат Васкрса који непрестано треба да се проживљава кроз сва богослужења и све дане које је Господ човеку наменио.
Нека би Господ дао да сви будемо једнодушни у молитви и да се припремамо за тајну Поста, преумељења и праштања, за тајну изграђивања љубави. Опростимо једни другима да бисмо ушли чисти у тајну Поста. На крају Свете Четрдесетнице једино тако можемо бити преображени Божанском енергијом и љубављу која нас сазива на Света богослужења.
Нека би Господ дао да нас тај благослов увек руководи и показује пут у нашем животу како бисмо једнодушно прославили Тајну Васкрсења како то и доликује.
Живели! Срећни и благословени били! Амин.