19.03.2021.

Литургијска свечаност у Лелићу на дан престављења Господу Светог Владике Николаја


Бог ће нам судити по срцу и души нашој!

У спомен на престављење Господу Светог Владике Николаја у манастиру Лелић, његовој задужбини и оца му Драгомира, служена је Света Литургија којом је началствовао настојатељ лелићке обитељи игуман Георгије, уз саслуживање свештенства из Ваљева. Након Свете Литургије, архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић, је преломио славски колач.


Ове 2021. навршава се 65 година од дана у коме је Господу отишао Свети Владика Николај, 140 откако се родио и 30 откако су његове свете мошти пренете у задужбину, коју је у свом завичају са оцем Драгомиром подигао у част свом небеском заштитнику Светом Николају Мирликијском. Свети Владика Николај, највећи међ’Србима рођен након Светог Саве, био је источњак по дубини своје личности и богатству заоставштине свом роду. Али, ту своју природу успео је да представи западном свету, истакао је у славословљу Лелићком Златоусту протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски.

Од Бога дарован вишеструком интелигенцијом, по личном избору служитељ Богу и људима, Владика Николај сагледавао је и промишљао разне феномене у свету који га је окруживао. Током живота у Америци, увидео је да је животни стил човека тог времена изједначио појмове „бити“ и „радити“. Тај феномен присутан је и данас у нашем друштву, указао је протонамесник Дарко Ђурђевић.

Говоре људи да човек треба да ради, да се остварује и да је човек ту само ради тога да би успео нешто да уради. Али, говори нам Свети Владика Николај и наша православна вера да човек на првом месту треба да „буде“. Да човек на првом месту треба да зна ко је, одакле долази и куда је пошао, а тек можда негде на четвртом месту треба да буде „шта да ради“. Не можемо знати шта у животу радимо, ако не знамо ко смо и куда идемо. Можда тај наш рад , иако велик и значајан, одведе у погрешном правцу. Зато је Свети Владика Николај, спајајући исток и запад, летећи својом мишљу изнад истока и запада, говорио да човек треба да споји и једно и друго – да буде и види шта је, а тек онда шта у животу да ради – истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски.

Налазимо се у данима Свете четрдесетнице, времену у коме ми себи морамо поставити та питања. Читајући Књигу постања, враћамо се на питање ко је заправо човек и да ли је у нама шта остало од човека. Пост није само уздржавање од мрсне хране, пост је и молитва, али на првом месту покајање, чему је предуслов сусрет са собом и сагледавање колико је боголикости остало у нама. Радећи само, човек се не остварује, већ„постварује“- постаје сличан стварима, подсетио је протонамесник Дарко Ђурђевић на речи недавно упокојеног Владике Атанасија, наслоњене на мисао новопросијавшег светитеља.

Бог нам неће судити само по нашим делима, чак ни оним добрим, већ по томе какви смо ми и шта је остало у нама од лика Његовог. Судиће нам по срцу и души нашој. Ако у нама препозна клицу и семе које је усадио у сваког од нас кад смо дошли на овај свет, Господ ће нас препознати као своје. Ту клицу и семе можемо имати само ако се кроз пост, молитву и покајање сусрећемо са собом. Ако се враћамо себи и одатле почињемо све даље. Ако то немамо, онда ћемо се у сваком послу брзо истрошити – поучио је отац Дарко Ђурђевић.

Сваки човек има у себи закопано благо. Када га пронађе, моћи ће да ради и да ствара. То је у себи пронашао Владика Николај. И зато је успео да ради и ствара по читавом свету. Написао је хиљаде страница, одржао хиљаде бриљантних проповеди и учинио многа добра дела, али оно највредније јесу његове свете мошти, којима се данас поклањамо и које су живо сведочанство његовог припадања вечности.


Извор: Епархија ваљевска