Тим поводом разговарали смо са историчарем, др Павлом Кондићем, сабратом манастира Стањевићи, који нас је подсјетио на одјек овог догађаја у Митрополији црногорско-приморској и уопште цијелој Српској цркви, на челу са блаженог спомена Патријархом Гаврилом Дожићем.
Повезан садржај:
Монах Др Павле Кондић: Одјеци 27. марта 1941. у Митрополији црногорско-приморској
Отац Павле о овом догађају између осталог каже:
„Подстакнут бригом за судбину народа и Цркве у данима када је све било неизвесно, када је мач нацифашизма злокобно витлао над државом, Свети архијерејски синод на челу с патријархом Гаврилом сазвао је хитно у ванредно заседање Свети архијерејски сабор за 27. март 1941. године. Телеграми с позивом упућени су архијерејима у земљи свега неколико дана пред заказани термин.
С ове историјске дистанце, чињеница да су се под кровом Патријаршије нашле готово све српске владике – њих 24, осим архијереја из иностранства: америчко-канадског Дионисија (Сједињене Америчке Државе), мукачевско-прјашевског Владимира (Мађарска), чешко-моравског Горазда (Чехословачка) и будимског Георгија (Мађарска) – на дан који је по својим последицама неоспорно од пресудног карактера у савременој историји и нашег народа и шире, може се тумачити као прст Божји. Записник са заседања Сабора потресно сведочи колико је висока свест и брига обузимала саборске оце.
Тога дана патријарх Гаврило изговорио је историјску беседу, чији је садржај уобличен на првој Саборској седници. Патријархове а једнако и свих саборских отаца речи: „Чеда моја у Духу Светоме, понизимо се пред Богом и усправимо пред људима. Ако је Бог са нама, шта нам могу људи? Ако је живети, да живимо у светињи и слободи; ако је умрети, да умремо за светињу и слободу као и многи милиони православних предака наших!“
Извор: Радио Светигора
